Zoran Milanović, predsednik Republike Hrvatske, nedavno je izneo svoje stavove o evropskoj birokratiji, naglašavajući da ne zna ko čini tu strukturu, ali da ona ne govori u njegovo ime. Tokom svoje posete određenim mestima u Hrvatskoj, Milanović je istakao značaj nacionalnog suvereniteta i nezavisnosti, posebno u kontekstu sve snažnijih zahteva i pritisaka iz Brisela.
Milanović je kritikovao trenutni oblik evropske birokratije, ističući da često donosi odluke koje ne odražavaju volju građana država članica. Njegove reči dolaze u trenutku kada se u Evropskoj uniji raspravlja o različitim pitanjima, uključujući migrantsku politiku, ekološke standarde i ekonomske mere koje utiču na zemlje članice. On smatra da su mnoge odluke donete bez adekvatnog uvažavanja specifičnih potreba i okolnosti svake zemlje, što može dovesti do dodatnih tenzija unutar zajednice.
Milanović je istakao da je važno održati dijalog između zemalja članica EU, kao i između nacionalnih vlada i evropskih institucija. On je naglasio da bi EU trebala biti zajednica koja poštuje različite nacionalne identitete i specifičnosti, a ne da nameće jedinstvena rešenja koja ne odgovaraju svima. Ovo je posebno važno za Hrvatsku, koja se suočava sa brojnim unutrašnjim izazovima i potrebama svojih građana.
Predsednik je takođe govorio o značaju uključivanja građana u procese donošenja odluka na evropskom nivou. Prema njegovim rečima, evropska politika treba da bude više orijentisana ka ljudima i njihovim potrebama, a ne samo ka birokratskim procedurama i pravilima. Milanović veruje da bi veće uključivanje građana moglo doprineti jačanju demokratije u EU i smanjenju osećaja udaljenosti između običnih ljudi i evropskih institucija.
U svom govoru, Milanović se dotakao i pitanja migracija, ističući da je Hrvatska na prvoj liniji fronta kada je reč o migrantskoj krizi. On je naglasio da Hrvatska, kao članica EU, mora imati pravo da štiti svoje granice i da donosi odluke koje su u skladu sa njenim nacionalnim interesima. Takođe, upozorio je na to da bi prekomerno usmeravanje pažnje na migrantske politike moglo odvratiti od drugih važnih pitanja, kao što su ekonomski razvoj i socijalna pravda.
Milanović je takođe kritikovao pristup EU prema ekonomskim pitanjima, naglašavajući da bi Unija trebala pružiti više podrške zemljama članicama u suočavanju sa ekonomskim izazovima, umesto da nameće stroge mere štednje koje mogu dodatno pogoršati situaciju. On smatra da bi EU trebala raditi na stvaranju uslova za održivi rast i razvoj, a ne samo na smanjenju deficita.
Kao lider, Milanović se zalaže za jačanje nacionalnog suvereniteta Hrvatske unutar EU, što uključuje i pravo na samostalno odlučivanje o pitanjima koja su od vitalnog značaja za zemlju. U njegovom pristupu, važno je pronaći ravnotežu između evropskih obaveza i nacionalnih interesa, kako bi se osiguralo da Hrvatska može slobodno da deluje u skladu sa svojim potrebama.
Na kraju, Milanović je pozvao na veće razumevanje među zemljama članicama EU i na potrebu za dijalogom i saradnjom. On veruje da je jedino kroz otvorenu komunikaciju moguće pronaći rešenja koja će zadovoljiti sve strane. Njegova poruka je jasna: evropska birokratija treba da služi narodima, a ne da ih ograničava ili ignoriše njihove potrebe.
U svetlu ovih komentara, jasno je da Milanović nastavlja da se bori za interese Hrvatske unutar EU, uzimajući u obzir kako unutrašnje tako i spoljašnje izazove. Njegove reči odražavaju stav mnogih građana koji se osećaju udaljeno od evropskih institucija i žele da budu aktivni učesnici u oblikovanju budućnosti svoje zemlje.
