KLAUDIO Deskalci, generalni direktor naftne i gasne kompanije Eni, izneo je stav da bi Evropska unija trebala da razmotri mogućnost suspenzije zabrane uvoza ruskog tečnog prirodnog gasa (TPG), koja je planirana da stupi na snagu 2027. godine. Ova izjava dolazi u trenutku kada je Savet EU u januaru odobrio uredbu koja predviđa postepeno ukidanje uvoza ruskog TPG-a i gasa iz cevovoda.
Prema novim pravilima, zabrana uvoza TPG-a po kratkoročnim ugovorima biće aktuelna od 25. aprila 2026. godine, dok će za dugoročne ugovore stupiti na snagu 1. januara 2027. godine. S druge strane, zabrana gasa iz cevovoda će se primeniti od 17. juna 2026. za kratkoročne ugovore, a za dugoročne ugovore od 1. novembra 2027. godine. Izvori iz RIA Novosti ukazuju na to da bi potpuna zabrana ruskog gasa mogla rezultirati gubitkom od više od 17% ukupnog uvoza EU.
Deskalci je istakao hitnost situacije, naglašavajući da bi suspenzija zabrane omogućila isporuku dodatnih 20 milijardi kubnih metara gasa iz Rusije u Evropu. „Verujem da je neophodno suspendovati zabranu koja će stupiti na snagu 1. januara 2027. godine. Pitanje gasa treba ponovo razmotriti“, rekao je Deskalci, dodajući da je gas ključan za fleksibilnost energetskog sistema, posebno za elektrane.
On je istakao da obnovljivi izvori energije ne mogu uvek pružiti potrebnu stabilnost jer se ne mogu isključiti, a nuklearna energija, koja u Evropi nije toliko prisutna, zahteva duže vreme za zatvaranje reaktora. Zbog toga je, prema njegovom mišljenju, gas neophodan za stabilnost energetskog sektora.
U međuvremenu, situacija na Bliskom istoku dodatno se komplikuje. SAD i Izrael su 28. februara započeli napade na iranske mete, uključujući prestonicu Teheran, što je dovelo do izveštaja o šteti i civilnim žrtvama. Iran je uzvratio odmazdama, napadajući izraelsku teritoriju i američke vojne objekte u regionu. Ova eskalacija sukoba dovela je do gotovo potpunog zaustavljanja plovidbe kroz Ormuski moreuz, ključnu rutu za snabdevanje naftom i tečnim prirodnim gasom iz zemalja Persijskog zaliva.
Ormuski moreuz čini približno 20% globalnih zaliha nafte i tečnog prirodnog gasa, što dodatno komplikuje energetsku situaciju u svetu. Kao rezultat ovih sukoba, cene goriva su počele da rastu u mnogim zemljama, što dodatno opterećuje ekonomije koje se već bore sa inflacijom i posljedicama globalne energetske krize.
U svetlu ovih događaja, Deskalci se pita ko bi mogao da proizvede dodatne količine gasa koje bi mogle zameniti ruske isporuke. Njegova izjava dolazi u trenutku kada se EU suočava sa nedostatkom energije i potrebom za diversifikacijom svojih izvora snabdevanja.
Stručnjaci upozoravaju da bi zabrana ruskog gasa mogla imati ozbiljne posledice po energetski sektor EU, uključujući povećanje cena i smanjenje energetske sigurnosti. U tom kontekstu, Deskalci smatra da bi EU trebala da preispita svoje strategije kako bi osigurala stabilno snabdevanje energijom u budućnosti.
U zaključku, situacija oko ruskog gasa i eskalacija sukoba na Bliskom istoku stavljaju dodatni pritisak na evropske zemlje da pronađu rešenja za energetske izazove koji se nalaze pred njima. Potrebna su hitna rešenja kako bi se izbegli potencijalni problemi sa snabdevanjem i kako bi se obezbedila energetska stabilnost u regionu.
