Građani Srbije, uključujući i članove dijaspore, sve više se pojavljuju na tržištu nekretnina u Grčkoj, ne samo kao kupci za ličnu upotrebu, već i kao investitori. Od 2020. godine, cene stanova u popularnim delovima Grčke su porasle za najmanje 50 procenata, što ukazuje na rastući interes za nekretnine, posebno na severu Grčke, kao što su Halkidiki i okolna područja Soluna.
Nenad Marinković, suvlasnik turističke agencije, objašnjava da se tržište beleži kontinuirani rast cena od 10 do 15 procenata godišnje. Prošle godine su se pored građana Srbije i Severne Makedonije aktivnije uključili kupci iz Rusije i Ukrajine, što je dodatno povećalo konkurenciju. U današnje vreme, za jednu nekretninu se nadmeće i do deset zainteresovanih, dok je ranije bilo svega dva ili tri kupca.
Potražnja za nekretninama je velika, dok je ponuda ograničena, što dovodi do povećanja cena. Stan koji je pre tri godine koštao oko 70.000 evra danas se prodaje za 110.000 evra. Marinković takođe napominje da postoje povoljniji delovi grčkog primorja, poput Jonske obale, ali kupci iz Srbije često biraju bliže lokacije zbog veće dostupnosti.
U Solunu, prosečne cene kvadrata se kreću od 1.800 do 3.500 evra, u zavisnosti od lokacije i stanja nekretnine. Ovaj grad je atraktivan za kupce iz Srbije jer omogućava lako izdavanje tokom cele godine. Rast prodaje se beleži i u letovalištima blizu Soluna, kao što su Perea, Nea Epivates i Agia Triada, koja su povezana javnim prevozom, što ih čini pogodnim za celogodišnje izdavanje.
Značajan rast cena je privukao sve veći broj investitora iz Srbije, koji nekretnine vide kao priliku za zaradu. Dušan Hajduk-Veljković, direktor beogradskog predstavništva grčke agencije Grekodom, ističe da je pre nekoliko godina bilo mnogo više nekretnina u cenovnom rasponu od 50.000 do 100.000 evra, dok su takve ponude danas retke. Prosečna vrednost transakcija se sada približava 150.000 evra.
Potražnja se deli u dve grupe: manji stanovi od oko 50 kvadrata idealni su za izdavanje, dok su veće nekretnine od 70 kvadrata sa dvorištem obično kupovane za lične potrebe. Kupci takođe treba da računaju na dodatne troškove koji iznose između 8 i 10 procenata vrednosti nekretnine, uključujući poreze i takse, koje se razlikuju od onih u Srbiji.
Cene kvadrata variraju, od oko 2.500 evra za starogradnju do 3.000–3.500 evra za novogradnju. U olimpijskoj regiji, kvadrat može da se nađe i za oko 2.000 evra. Solun je posebno zanimljiv za investicije jer se stanovi lako izdaju, kako dugoročno, tako i po dnevnom principu, a cene su slične ili niže od beogradskih.
Prema procenama, prosečan godišnji povrat investicije, nakon odbitka svih troškova, iznosi između 5 i 6 procenata. Marinković dodaje da se slična zarada može ostvariti kroz celogodišnje izdavanje stana u Solunu ili sezonsko izdavanje apartmana na moru, što je česta dilema među kupcima.
Zvanični podaci pokazuju da grčko tržište nekretnina nastavlja da raste, ali postaje sve manje dostupno lokalnom stanovništvu. Američko-grčka privredna komora upozorila je da rast cena i manjak ponude čine stanovanje sve nepristupačnijim, što zahteva rad na povećanju dostupnosti.
Iako su cene u poslednjim godinama drastično porasle, Grčka i dalje spada među zemlje sa relativno skromnim kumulativnim rastom cena u dužem vremenskom periodu, što je rezultat višegodišnje ekonomske krize. Snažan turizam, interes stranih investitora i stabilna domaća potražnja nastavljaju da oblikuju tržište, dok izazovi pred sektorom nekretnina ostaju.
