Danas, kada su leta postala ekstremnija, bazen se više ne posmatra samo kao luksuz, već kao pametno ulaganje u kvalitet života i tržišnu vrednost nekretnine. U Srbiji, sopstveni bazen decenijama je bio statusni simbol, dostupan malobrojnima, ali promene u tehnologiji gradnje i širenje tržišta opreme učinili su ovu investiciju realnom za širi krug vlasnika kuća i vikendica. Ipak, put od prve lopate do prvog skoka u vodu zahteva niz finansijskih odluka koje mogu značajno uticati na konačnu cenu.
Kada istražujete opcije, prvi i najvažniji korak je izbor tipa bazena. U Srbiji su tri osnovna pristupa: montažni bazeni sa čeličnom konstrukcijom, gotovi bazeni i betonski bazeni. Montažni bazeni su idealni za one koji žele brzo rešenje bez dugotrajnih građevinskih radova. Cena ozbiljnijeg modela koji se može delimično ukopati kreće se između 2.000 i 5.000 evra. Iako su ekonomični, njihov vek trajanja je ograničen, jer se folija obično mora menjati nakon desetak godina.
Gotovi bazeni dolaze u jednom komadu i njihova instalacija je brza, ali ste ograničeni oblicima koje proizvođač nudi. Cena ovakvih bazena, uključujući transport, iskop i betonsku podlogu, kreće se od 10.000 do 15.000 evra za standardne dimenzije. Na kraju, klasični betonski bazen predstavlja najozbiljniju investiciju i značajno podiže vrednost nekretnine. Cena izgradnje ovakvog bazena retko pada ispod 500 evra po kvadratu vodene površine, što znači da bi bazen od tridesetak kvadrata mogao koštati blizu 20.000 evra.
Česta zabluda novopečenih investitora jeste da je cena bazena samo cena kopanja. U stvarnosti, zemljani radovi i priprema terena mogu biti značajna stavka. Iskop bagerom, odvoz viška zemlje i dovoz tamponskog materijala mogu koštati nekoliko hiljada evra, naročito ako je plac nepristupačan. Takođe, ne treba zanemariti ni mašinsku sobu, gde se nalaze pumpe i filteri. Izgradnja ovog prostora zahteva dodatne radove i materijal koji često nisu uključeni u osnovnu ponudu bazenskih firmi.
Pitanje dozvola je takođe važno. Iako se za manje bazene često prolazi kroz pojednostavljenu proceduru, angažovanje arhitekte i plaćanje administrativnih taksi može dodatno opteretiti budžet. Preskakanje ovog koraka se ne preporučuje, jer legalno izgrađen bazen povećava vrednost objekta prilikom eventualne prodaje.
Moderan bazen danas je nezamisliv bez dodataka kao što su toplotne pumpe i sistemi za automatizaciju. Toplotna pumpa, koja košta između 2.000 i 4.000 evra, omogućava produženje sezone korišćenja bazena, održavajući temperaturu vode na idealnih 28 stepeni uz niske troškove struje. Takođe, prelazak na „slanu vodu“ umesto ručnog dodavanja hlora smanjuje vreme potrebno za održavanje bazena i poboljšava kvalitet vode.
Kada se radovi završe i bazen napuni, vlasnici treba da računaju na mesečne troškove, uključujući potrošnju električne energije za pumpe, dopunjavanje vode i nabavku hemikalija. Prosečan bazen tokom letnjih meseci povećava račun za struju za nekoliko hiljada dinara, dok troškovi hemikalija na sezonskom nivou iznose oko 200 evra. Najveći trošak obično dolazi prilikom prolećnog otvaranja i jesenjeg zatvaranja bazena, kada se angažuju specijalizovani servisi za profesionalno čišćenje i postavljanje zaštitnih prekrivača.
Zemljani radovi koštaju od 800 do 2.000 evra, zavisno od pristupačnosti parcele. Prema važećem Zakonu o planiranju i izgradnji, za bazene do 25 metara kvadratnih obično nije potrebna klasična građevinska dozvola, ali za veće objekte projektna dokumentacija može koštati od 800 do 1.500 evra. Izgradnja i izolacija mašinske sobe koštaju oko 500 do 1.000 evra, što dodatno povećava ukupne troškove.
Investicija u bazen može biti značajna, ali može pozitivno uticati na kvalitet života i vrednost nekretnine. Savetuje se pažljivo planiranje i razmatranje svih troškova pre nego što se donese konačna odluka o izgradnji.
