Dolovo, malo selo blizu Pančeva, postalo je centar za proizvodnju zelene energije kroz vetroelektranu Čibuk 1, koja je najveća u Srbiji. Ova vetroelektrana, koja je počela sa radom u oktobru 2019. godine, sastoji se od 57 turbina i proizvodi dovoljno struje za oko 113.000 domaćinstava, što je više od ukupnog broja domaćinstava u Južnobanatskoj oblasti. Ovaj razvoj postavlja pitanje da li Dolovo može biti primer uspešnog suživota tradicije ratarstva i moderne tehnologije, ili su vetroelektrane potencijalno štetne za lokalnu poljoprivredu zbog promena u mikroklimi.
Meštani Dolova suočavaju se s novom realnošću. Poljoprivrednici su obeležili promene u svom radu, posebno u pogledu prisustva rose na usjevima. Vetroturbine, koje funkcionišu kao veliki mikseri vazduha, mogu uticati na toplotnu ravnotežu u okolini, smanjujući vreme prisustva rose, što je ključno za zdravlje biljaka. Poljoprivrednici iz Padine, u blizini, izjavljuju da su primetili skraćenje trajanja rose sa nekoliko sati na samo jedan sat, što otežava žetvu.
Pavel Brezina, inženjer poljoprivrede i predsednik udruženja poljoprivrednika iz Padine, ističe da rose postaju sve ređe, a to dodatno otežava uslove za rast usjeva u sušnim godinama. On objašnjava da je rosa, iako nije presudna u idealnim uslovima, postala ključna u sušnim godinama kada je svaki izvor vlage od vitalnog značaja.
Iako kompanija CWP, koja upravlja vetroelektranom Čibuk 1, priznaje da može doći do blagog smanjenja rose u neposrednoj blizini turbina, oni takođe ističu da mešanje vazduha može poboljšati dostupnost ugljen-dioksida biljkama, što može ubrzati fotosintezu. Drugi pozitivni efekti uključuju smanjenje vlažnosti na lišću, što može pomoći u sprečavanju gljivičnih oboljenja.
Međutim, negativni efekti vetroelektrana se ne završavaju na razduvanju rose. Poljoprivrednici ukazuju na smanjenje broja kišnih glista i drugih organizama u zemljištu, što može ugroziti plodnost. Brezina naglašava da bi trebalo sprovesti dugoročne studije kako bi se utvrdile sve posledice vetroelektrana na poljoprivredu.
U studiji iz 2023. godine, istraživači sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu nisu pronašli značajne razlike u prinosima između parcela blizu turbina i onih udaljenih 100 metara, što sugeriše da uticaj vetroelektrana možda nije toliko drastičan kako neki smatraju. Dr. Vladimir Đurđević, meteorolog, dodaje da su klimatski faktori, kao što su padavine i temperature, mnogo važniji za prinos od uticaja vetroelektrana.
U Sjedinjenim Američkim Državama, gde su vetroelektrane prisutne duže i u većem broju, istraživanja pokazuju da su poljoprivrednici u blizini turbina zabeležili porast prinosa. Ipak, stručnjaci se pitaju kako se ovi nalazi mogu primeniti na srpske uslove, s obzirom na razlike u klimi i zemljištu.
Osim potencijalnih koristi i šteta po poljoprivredu, vetroelektrane donose i ekonomske koristi. Poljoprivrednici su često dobijali višestruko veće cene za svoje zemljište nego što je tržišna vrednost, što je omogućilo investicije u nove parcele. Međutim, to je takođe dovelo do rasta cena zemljišta, što dodatno komplikuje situaciju.
Kao što naglašava Brezina, dok se vetroelektrane mogu činiti malim u odnosu na prostrana poljoprivredna zemljišta, njihov uticaj na lokalne zajednice je značajan. Razvoj vetroelektrana može da donese i izazove, kao što su povećana buka i smanjen kvalitet života u blizini. Iako se vetroparkovi u Srbiji šire, važno je razmotriti kako planirati njihovu izgradnju kako bi se minimizovale negativne posledice po lokalnu poljoprivredu i zajednice.
U zaključku, iako vetroelektrane predstavljaju potencijalnu priliku za održivu energiju, njihov uticaj na poljoprivredu i životnu sredinu zahteva pažljivo razmatranje i kontinuirano istraživanje. Samo kroz transparentnu komunikaciju i saradnju između investitora i lokalnih zajednica može se pronaći ravnoteža koja će omogućiti razvoj zelene energije, a istovremeno očuvati poljoprivrednu proizvodnju i kvalitet života.
