Američki proizvođač aviona Boing postigao je značajan korak u svom poslovanju s Kinom, nakon što je predsednik Donald Tramp najavio da će kineska vlada naručiti 200 aviona. Ova izjava usledila je nakon Trampove posete Pekingu, gde je razgovarao sa kineskim predsednikom Si Đinpingom. Prema Trampovim rečima, Kina je izrazila interesovanje za kupovinu čak do 750 Boingovih aviona, što bi moglo značajno uticati na američku ekonomiju i industriju aviosaobraćaja.
Iako je Tramp potvrdio informacije o narudžbini aviona, Bela kuća nije pružila konkretne detalje o tipu aviona koji su predmet ovog dogovora, a ni kineska vlada ni Boing nisu zvanično potvrdili sporazum. Ovo je izazvalo određene sumnje i pitanja među analitičarima i novinarima, koji smatraju da je potrebno sačekati dodatne informacije kako bi se razjasnile sve pojedinosti ove transakcije.
Izvršni direktor Boinga, Keli Ortberg, bio je prisutan tokom Trampove posete Kini, zajedno sa drugim američkim poslovnim liderima, s ciljem da uspostave jače trgovinske veze s kineskim tržištem. Tramp je takođe naglasio da bi potencijalni ugovor koristio i kompaniji General Electric, koja bi, prema njegovim rečima, mogla isporučiti između 400 i 450 avionskih motora Kini. Međutim, General Electric nije odmah komentarisala ovu situaciju.
Boni Glaser iz Maršalovog fonda izjavila je da je poseta završena bez jasnih potvrda o konkretnim dogovorima, te je napomenula da je potrebno sačekati zvanične podatke od Boinga ili kineskih vlasti. Ona je istakla da je trenutno dostupno vrlo malo konkretnih informacija o trgovinskim sporazumima, uključujući i prethodne kineske kupovine američkih proizvoda kao što su soja, tečni prirodni gas i govedina.
Trampova administracija je od njegovog povratka na mesto predsednika stavila Boing u centar svojih planova za obnovu američke proizvodnje. Tokom prethodnih poseta, kao što su one Bliskom istoku, Tramp je uspeo da postigne velike ugovore, uključujući i narudžbinu Katar ervejsa za 210 Boingovih aviona. Ova praksa se nastavila i tokom njegovih razgovora s drugim svetskim liderima, uključujući Južnu Koreju i Tursku, što sugeriše da Tramp aktivno koristi svoje diplomatske putovanja za jačanje američkog industrijskog sektora.
Trodnevna poseta Kinu bila je prva poseta nekog američkog predsednika toj zemlji od 2017. godine. Tokom razgovora sa kineskim rukovodstvom, Tramp je takođe pomenuo i temu rata sa Iranom, naglašavajući da Peking deli stav Vašingtona o potrebi okončanja sukoba i otvaranja Ormuskog moreuza za međunarodnu plovidbu.
Tramp je izjavio da su on i Si Đinping postigli „fantastične trgovinske sporazume“, ali je ostavio otvorenim pitanje o velikoj prodaji američkog naoružanja Tajvanu, naglašavajući da još nije doneo konačnu odluku po tom pitanju. Ove izjave pokazuju da Trampova administracija nastavlja da tragati za načinima za jačanje američke ekonomije kroz međunarodnu trgovinu, ali i da se suočava s izazovima u vezi sa političkim pitanjima koja se tiču drugih zemalja.
U zaključku, očekivanja vezana za buduće trgovinske sporazume između SAD-a i Kine ostaju visoka, ali je neizvesnost i dalje prisutna, s obzirom na nedostatak konkretnih informacija i zvaničnih potvrda o dogovorima. Trampovi napori da osnaži američku proizvodnju i izvoz, posebno u avioindustriji, mogli bi imati dalekosežne posledice za ekonomiju obe zemlje.
