Zagreb – Glavni državni tužilac u Hrvatskoj, Ivan Turudić, objavio je da je u Opštinsko državno tužilaštvo poslat vanredni tim za nadzor, koji će proveriti predmet protiv Kristijana Aleksića, optuženog za izradu i posedovanje ilegalnog oružja. Ova odluka dolazi nakon što je Opštinski sud u Šibeniku naveo da predmet nije smatran hitnim, što je Turudić nazvao „razbarušenim tumačenjem hitnosti u krivičnom postupku“.
Kristijan Aleksić (50) optužen je za teško ubistvo 19-godišnjeg Drnišanina Luke Milovca i nedozvoljeno posedovanje, izradu i nabavljanja oružja i eksplozivnih stvari. Ako bude osuđen, preti mu kazna do 40 godina zatvora. Ubistvo se dogodilo kada je Luka, maturant, dostavljao hranu Aleksiću, koji je prethodno imao bogatu kriminalnu prošlost, uključujući i ranije robije zbog ubistava.
Uprkos svojoj opasnosti, Aleksić nije bio pod posebnim merama. Njegovo hapšenje je došlo nakon što je, uz pratnju policije, priveden u Tužilaštvo u Šibeniku, naoružan dugim cevima. Luka Milovac će biti sahranjen na groblju u Drnišu, a prethodno je održana komemoracija u njegovoj školi, gde su se prijatelji i nastavnici oprostili od njega.
U gradovima Šibeniku i Zadru održani su mirni protesti pod nazivom „19 minuta tišine za Luku“, kako bi se ukazalo na problem nefunkcionalnosti pravosudnog sistema. Tokom protesta, simboličnih 19 minuta tišine predstavljalo je vreme za svaku godinu života koje je Luka prerano izgubio. Protest je pokrenut kao reakcija na činjenicu da institucije nisu pravovremeno delovale kako bi izolovale opasnog ubicu.
Inicijator protesta, SDP-ov gradski odbornik Daniel Radeta, naglasio je da skup nije imao politički predznak, već je bio spontana reakcija javnosti na tragično ubistvo. Među okupljenima bili su i istaknuti političari, kao što su poslanica u Hrvatskom saboru Dalija Orešković i univerzitetski profesor filozofije i teologije Marko Vučetić. Protesti su zahtevali odgovornost institucija i izražavali nezadovoljstvo radom pravosudnog sistema.
Nekadašnja premijerka Hrvatske, Jadranka Kosor, pozvala je maturante širom zemlje da u znak solidarnosti zbog tragičnog ubistva Luke Milovca otkažu proslave povodom završetka srednjeg obrazovanja. Ova tragedija je potresla Hrvatsku i pokrenula široku diskusiju o bezbednosti i pravdi u društvu.
Aleksić je ranije bio poznat policiji zbog svojih kriminalnih aktivnosti, uključujući i više od 30 incidentnih situacija tokom izdržavanja kazne. Pre tri godine, protiv njega je podignuta krivična prijava zbog posedovanja i proizvodnje ilegalnog oružja, ali postupak nije ni započet. Ovo postavlja pitanje o efikasnosti pravosudnog sistema i o tome kako je moguće da je takva osoba bila na slobodi i predstavljala opasnost za zajednicu.
Tragična sudbina Luke Milovca je podstakla građane da se aktivno uključe u borbu protiv nasilja i nepravde. Njegovo ubistvo ne predstavlja samo ličnu tragediju za njegovu porodicu i prijatelje, već i širi društveni problem koji zahteva hitnu reakciju institucija. Ljudi se pitaju ko snosi odgovornost za propuste u sistemu koji su omogućili da se ovakva tragedija dogodi.
Hrvatska se suočava sa pitanjem kako poboljšati svoj pravosudni sistem i kako obezbediti sigurnost građana. Protesti i slične inicijative predstavljaju prvi korak ka promeni, ali je potrebno više od toga da bi se stvorilo društvo u kojem će se svi građani osećati sigurnima. Samo kroz kolektivnu svest i akciju građana, kao i odgovornost institucija, moguće je ostvariti promene koje će sprečiti slične tragedije u budućnosti.
