Beograd – Književnica Ljiljana Habjanović Đurović izjavila je danas da čovečanstvo nije naučilo ništa od svog postanka do danas, naglašavajući da se ljudska priroda nije promenila, već su se usavršili načini manipulacije i instrumenti zla. U razgovoru za Tanjug, ona je akcentovala da će vera u svom izvornom smislu uvek biti spas za čoveka.
Habjanović Đurović je, osvrćući se na svoje iskustvo i na vreme kada je pisala roman „Ana Marija me nije volela“ koji je objavljen pre 35 godina, istakla da su podele u društvu danas veće nego što su bile pre devedesetih godina, kada je započeo rat na ovim prostorima. Ona je dodala da osećanja i iskustva ljudi danas ne mogu biti ista kao što su bila u vreme bivše Jugoslavije.
„Rođena sam u velikoj Jugoslaviji, volela sam svoju zemlju i njene bratske narode, to je bilo iskreno, a ne pretvaranje. Uživali smo u različitostima koje su postojale u našoj zemlji i u bogatstvu tih različitosti,“ rekla je Habjanović Đurović. Ona je izrazila žaljenje zbog promene atmosfere u društvu, naglašavajući da je danas drugačije zbog strašnog rata koji je bio izazvan mržnjom, i da su ožiljci koje je taj rat ostavio u mnogim ljudima i dalje sveži.
Govoreći o podelama koje su se pojavile nakon rata, književnica je naglasila da ljude nikada ne treba deliti po veri, naciji ili polu. „Iako su to nekada davno bili bazični postulati levice, danas su to bazični postulati nekog civilizacijskog odnosa,“ dodala je ona. Ova izjava ukazuje na njen stav o važnosti zajedništva i poštovanja različitosti u savremenom društvu.
Na pitanje o tome da li vera može biti spas za čoveka u današnjem svetu ili je previše pretvorena u formu, politiku i identitet, Habjanović Đurović je istakla da ono što je danas često prikazano kao vera nije prava vera. „Ono što je danas pretvoreno u politiku, biznis i formu nije vera, već simulacija vere iz različitih razloga i za različite potrebe,“ naglasila je ona. Ova izjava ukazuje na njenu kritiku savremenih tumačenja vere koja se često svodi na ekonomske ili političke interese.
Pored toga, književnica je ukazala na to da je vera, kada je iskrena i autentična, uvek bila izvor snage i utehe za ljude. Ona je naglasila da vera mora ostati izvan svih oblika manipulacije i da bi trebala biti izvor moralnih vrednosti i etičkog ponašanja. „U svetu punom izazova, vera je ono što nas može povezati i dati nam snagu da se suočimo sa teškoćama,“ dodala je.
Habjanović Đurović se takođe osvrnula na ulogu umetnosti i književnosti u društvu, ističući da one imaju sposobnost da inspirišu ljude i da promovišu razumevanje među različitim kulturama i narodima. „Umetnost je most koji nas povezuje, ona nas podseća na našu zajedničku ljudskost,“ rekla je ona, ističući važnost umetničkog izraza u prevazilaženju predrasuda i poboljšanju međusobnog razumevanja.
Na kraju, Ljiljana Habjanović Đurović poručila je da je važno da se borimo protiv mržnje i podela, te da je potrebno raditi na izgradnji društva u kojem će se poštovati različitosti i gde će vera biti izvor snage, a ne podela. Ona je pozvala sve da se vrate izvornoj suštini vere koja je usmerena ka ljubavi, toleranciji i razumevanju.
U ovom svetlu, njene reči ostaju snažna poruka o potrebi za jedinstvom i međusobnim poštovanjem, u vremenu kada su podele i sukobi još uvek prisutni u društvu.
