Danas je u vazdušnom prostoru Letonije zabeležen upad neidentifikovane bespilotne letelice, što predstavlja treći takav incident u poslednja tri dana. Zbog ovih događaja, vlasti su u nekoliko regija proglasile vazdušnu uzbunu, a NATO je aktivirao borbene avione kako bi nadgledali situaciju. Ove mere preduzete su zbog sve većih strahova da Rusija ometa ukrajinske dronove i preusmerava ih ka teritoriji NATO-a, navodi „Kijev independent“.
Nacionalne oružane snage Letonije su potvrdile prisustvo najmanje jedne bespilotne letelice u vazdušnom prostoru zemlje. Kao reakcija na ovu pretnju, podignuti su NATO borbeni avioni koji su zaduženi za misije vazdušnog nadzora na Baltiku. Stanovnici pogođenih oblasti su pozvani da ostanu u zatvorenim prostorijama, poštujući civilne zaštitne mere koje podrazumevaju zaštitu od eksplozija.
Oružane snage Letonije su takođe najavile pojačane mere zaštite granice. „Ojačali smo kapacitete protivvazdušne odbrane na istočnoj granici raspoređivanjem dodatnih jedinica“, saopštile su vlasti, ukazujući na ozbiljnost situacije u kojoj se zemlja nalazi.
Letonija, koja deli granicu dugu 283 kilometra sa Rusijom i 173 kilometra sa Belorusijom, predstavlja istočno krilo NATO-a i nalazi se u neposrednoj blizini sukoba u Ukrajini. Upadi dronova su postali izuzetno osetljivo pitanje za baltičke države, posebno nakon incidenta 7. maja, kada se ukrajinski dron srušio na naftno postrojenje u istočnoj Letoniji, za koji se sumnja da je bio preusmeren ruskim protivmerama. Ovaj događaj je izazvao političku krizu, nakon čega je letonska premijerka Evika Silina podnela ostavku.
Slični incidenti su se dogodili i u susednim Estoniji i Litvaniji. U Estoniji je 18. maja NATO borbeni avion oborio ukrajinski dron koji je ušao u njihov vazdušni prostor. Estonske vlasti su takođe izrazile zabrinutost zbog mogućih ruskih ometanja. Litvanija je proglasila vazdušnu uzbunu 20. maja kada je u njen vazdušni prostor ušao sumnjivi dron iz Belorusije, što je bio prvi takav alarm na nacionalnom nivou u toj zemlji.
Direktor litvanskog Odeljenja za državnu bezbednost, Remigijus Bridikis, upozorio je na zatezanje bezbednosne situacije u zemlji zbog ponovljenih incidenata sa dronovima. U međuvremenu, Rusija je ponovo iznela optužbe da bi Ukrajina mogla koristiti Letoniju, Litvaniju i Estoniju kao baze za napade na Rusiju. Ove tvrdnje, koje su već više puta opovrgnute, doprinele su dodatnoj napetosti u regionu.
Rusko Ministarstvo spoljnih poslova je u saopštenju na svom Telegram kanalu navelo da se ukrajinska vojska priprema za udare na Rusiju sa teritorija baltičkih država. Iako nisu pružili dokaze za ove tvrdnje, istaknuli su postojanje pet vojnih baza u Letoniji, za koje tvrde da su korišćene od strane ukrajinskih dronova. Moskva je kritikovala letonske lidere, nazivajući ih „naivnim“ zbog navodnog „pristanka“ na takvu operaciju, što su najviši letonski zvaničnici, uključujući predsednika i premijerku, demantovali.
Rusko ministarstvo je upozorilo da članstvo u NATO-u neće zaštititi „saučesnike terorista“ od pravedne odmazde. Ove izjave izazvale su jasnu osudu Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije, dodatno komplikujući već napetu situaciju u regionu.
S obzirom na sve učestalije incidente sa bespilotnim letelicama i rastuće tenzije između Rusije i zapadnih zemalja, baltičke države se suočavaju sa ozbiljnim izazovima u očuvanju svoje nacionalne bezbednosti i stabilnosti u regionu.
