Portparol Ministarstva spoljnih poslova Irana, Esmail Bagei, izjavio je da su nedavni razgovori sa Sjedinjenim Američkim Državama u Ženevi bili „veoma ozbiljni i intenzivni“. On je naglasio da su stavovi Teherana o nuklearnim pitanjima i ukidanju sankcija jasni, te da je Islamska Republika spremna na pregovore koliko god bude potrebno kako bi zaštitila svoje nacionalne interese. Ova izjava dolazi u trenutku kada se Iran i SAD ponovo suočavaju sa izazovima vezanim za nuklearni program i sankcije koje su na snazi.
Bagei je za iransku televiziju Press TV rekao da su iranski stavovi „potpuno jasni“ i da su razgovori usmereni na ključna pitanja poput nuklearnih aktivnosti i ukidanja ekonomskih sankcija. „Današnji razgovori su bili veoma ozbiljni i nadamo se da ćemo u večerašnjim razgovorima videti nastavak dijaloga, sa praktičnim predlozima i izvodljivim inicijativama“, dodao je on. Ove reči ukazuju na želju Irana da se postigne konkretan napredak tokom pregovora.
Ministar spoljnih poslova Omana, Badr bin Hamad el Busaidi, koji posreduje u pregovorima, naveo je da su tokom današnje runde razmenjene „kreativne i pozitivne ideje“ između iranskih i američkih pregovarača. Ova treća runda razgovora održana je uz posredovanje Omana, nakon ranijih susreta u Muskatu i Ženevi. Ovaj proces je od velikog značaja, s obzirom na to da su odnosi između Irana i SAD-a postali napeti u poslednjim godinama zbog iranskog nuklearnog programa i američkih sankcija.
U isto vreme, dok se održavaju pregovori, unutar američkih krugova se povremeno čuju i spekulacije o mogućim vojnim akcijama protiv Irana. Izvori iz Bele kuće su preneli da neki savetnici predsednika Donalda Trampa veruju da bi Izrael trebao prvi napasti Iran, kako bi se obezbedila veća podrška američke javnosti za moguću vojnu intervenciju. Ova strategija bi potencijalno mogla mobilisati podršku birača ukoliko bi Sjedinjene Američke Države ili njihovi saveznici bili prvi napadnuti.
Procene govore da bi javnost u SAD-u lakše prihvatila rat ukoliko bi se dogodio napad na američke interese ili njihove saveznike. Ipak, postoje i mišljenja da je verovatniji scenario zajednička operacija između SAD-a i Izraela, što bi moglo dodatno zakomplikovati situaciju u regionu.
Teheran je u više navrata upozorio na moguće posledice bilo kakvih vojnih napada, naglašavajući da će odgovoriti „brutalno“ na pretnje. Iranski zvaničnici su se obavezali da će zaštititi svoje teritorijalne integritete i nacionalne interese, što dodatno pojačava napetost u regionu.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da su pregovori ključni za smanjenje tenzija između Irana i SAD-a. Postizanje dogovora o nuklearnom programu moglo bi otvoriti vrata za ukidanje sankcija i normalizaciju odnosa, što bi donelo ekonomsku stabilnost Iranu i pozitivno uticalo na regionalnu sigurnost.
Ipak, put do postizanja sporazuma nije lak, a kontradiktorni stavovi u pregovorima dodatno otežavaju situaciju. Bagei je ukazao na to da su američki stavovi ponekad kontradiktorni, ali je naglasio da je za Teheran najvažnije usmeriti razgovore ka konkretnom ishodu.
U zaključku, trenutna situacija između Irana i SAD-a ostaje kompleksna i dinamična. Usmeravanje razgovora ka praktičnim rešenjima i izvodljivim inicijativama može doneti nadu za smanjenje tenzija, ali istovremeno, unutrašnji pritisci i geopolitičke kalkulacije mogu otežati postizanje trajnog rešenja. Pregovori koji se vode u Ženevi predstavljaju ključnu priliku za obema stranama da pronađu zajednički jezik i izbegnu dalje eskalacije koje bi mogle imati ozbiljne posledice za ceo region.
