Ministarstvo spoljnih poslova Srbije je izrazilo ozbiljnu zabrinutost zbog sve učestalijih pojava isticanja simbola i poruka povezanih sa ideologijom iz perioda Drugog svetskog rata. Ova ideologija je dovela do masovnih stradanja srpskog, romskog i jevrejskog naroda. U poslednje vreme, posebno u Hrvatskoj, zabeleženi su anti-srpski grafiti, a jedan od značajnijih događaja bio je doček hrvatskih rukometaša u Zagrebu. Tokom ovog događaja, pevač Marko Perković Tompson, poznat po tome što u svojim pesmama propagira ustaštvo, nastupao je na trgu Bana Jelačića. U publici su se mogle videti zastave sa prvim belim poljem na šahovnici i šalovi s ustaškim pozdravom „Za dom spremni“.
Ministarstvo je naglasilo da javne manifestacije i okupljanja ne bi trebale postati platforme za isticanje poruka mržnje, istorijskog revizionizma i netrpeljivosti. Umesto toga, ovakvi događaji trebaju biti prilika za promovisanje međusobnog poštovanja i tolerancije.
U saopštenju se ističe da Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije veruje da se trajna stabilnost i međusobno poverenje u regionu mogu graditi isključivo kroz otvoren i odgovoran dijalog. Uzajamno uvažavanje i pažljiv odnos prema složenim stranicama zajedničke istorije su ključni za izgradnju dobrosusedskih odnosa. Republika Hrvatska, kao članica Evropske unije, treba da ima značajnu ulogu u promovisanju ovih principa.
Ove nedavne pojave simbolizuju duboke istorijske tenzije koje i dalje postoje između Srbije i Hrvatske. Ustaški simboli i ideologija su posebno bolna tačka za mnoge u Srbiji i među manjinama koje su pretrpele posledice drugog svetskog rata. Takve manifestacije izazivaju osećaj straha i nelagode među onima koji se sećaju stradanja svojih predaka.
S obzirom na to da su ovakvi događaji deo šireg fenomena revizionizma u regionu, važno je podsetiti se da su mnogi zločini iz prošlosti još uvek neprocesuirani i da se često zaboravljaju. Istorijski revizionizam može dovesti do ponovnog oživljavanja starih tenzija i sukoba. U tom kontekstu, javne manifestacije bi trebale biti usmerene ka pomirenju, a ne na ponovno otvaranje starih rana.
S obzirom na sve to, međunarodna zajednica, uključujući Evropsku uniju, ima odgovornost da se angažuje u promovisanju dijaloga i razumevanja među narodima u regionu. Umesto da se suočavamo sa prošlošću kroz prizmu mržnje, trebali bismo raditi na izgradnji budućnosti zasnovane na međusobnom razumevanju i poštovanju.
S obzirom na trenutnu situaciju, važno je da se svi akteri, uključujući vlade, nevladine organizacije i građanske inicijative, udruže u naporima za izgradnju stabilnog i mirnog regiona. Ovo podrazumeva ne samo osudu mržnje i nasilja, već i aktivno promovisanje vrednosti koje nas mogu povezati, kao što su tolerancija, razumevanje i poštovanje različitosti.
Razgovori o zajedničkoj istoriji moraju biti otvoreni, iskreni i temeljni, jer je to jedini način da se izbegnu slične situacije u budućnosti. Istorija treba da nas pouči, a ne da nas deli. U tom smislu, svaki pojedinac, bez obzira na svoju nacionalnost, ima ulogu u stvaranju kulture dijaloga i pomirenja.
U svetlu svega navedenog, od suštinskog je značaja da se svi u regionu posvete izgradnji zajedničke budućnosti, u kojoj će mržnja i netrpeljivost biti zaboravljene, a poštovanje i razumevanje postati osnova međusobnih odnosa. Samo tako možemo stvoriti stabilniji i prosperitetniji region za buduće generacije.
