Gotovo 8.000 ljudi poginulo je ili se vodi kao nestalo prošle godine na opasnim migrantskim rutama, uključujući Sredozemno more i Rog Afrike, prema izveštaju Međunarodne organizacije za migracije (IOM). Ova agencija Ujedinjenih nacija ističe da je stvarni broj žrtava verovatno mnogo veći, što se može povezati sa smanjenjem finansiranja i otežanim humanitarnim pristupom.
Prema podacima IOM-a, tokom 2025. godine zabeleženo je 7.667 smrtnih slučajeva ili nestanaka migranata, što je pad u odnosu na skoro 9.200 u 2024. godini. Ipak, IOM upozorava da ovaj pad broja evidentiranih žrtava ne znači nužno poboljšanje situacije, već pre odražava smanjenu dostupnost informacija i nedostatak sredstava za praćenje stradalih.
Migracija je globalni fenomen koji je prisutan kroz istoriju, ali u poslednjim decenijama, posebno zbog sukoba, klimatskih promena i ekonomske krize, broj migranata se drastično povećao. Mnogi od njih su primorani da napuste svoje domove u potrazi za sigurnošću i boljim životnim uslovima. Međutim, putovanje do sigurnih destinacija često se odvija kroz opasne i neuređene rute, koje su izuzetno rizične.
Sredozemno more je jedna od najopasnijih migracijskih ruta na svetu. Prema podacima IOM-a, hiljade migranata svake godine pokušava da pređe ovu vodu kako bi stigli do Evrope, ali mnogi od njih gube život zbog preopterećenih čamaca, loših vremenskih uslova i nedovoljne pomoći na moru. Nažalost, mnogo slučajeva nestanka ostaje neizveštavano, što dodatno otežava prikupljanje tačnih podataka o žrtvama.
Rog Afrike, koji uključuje zemlje kao što su Somalija, Džibuti i Eritreja, takođe je poznat po opasnim migrantskim rutama. Mnogi migranti iz ovog regiona beže od sukoba, gladi i siromaštva. Nažalost, njihova putovanja često se završavaju tragično, a podaci o stradalima su često nedovoljni zbog otežanog pristupa humanitarnim organizacijama koje prate situaciju.
IOM ističe da smanjenje finansiranja humanitarnih misija i organizacija koje se bave migracijama direktno utiče na sposobnost prikupljanja informacija o migrantima. Ove organizacije često zavise od donacija i podrške vlada i privatnog sektora, a smanjenje sredstava može dovesti do smanjenja broja resursa koji su dostupni za praćenje i pomoć migrantima.
Pored toga, izazovi sa kojima se suočavaju migranti često su povezanih sa politikom zemalja domaćina, koja može otežati pristup azilu i humanitarnoj pomoći. Mnogi migranti se suočavaju sa diskriminacijom, nasiljem i zloupotrebama, što dodatno komplikuje njihovu situaciju. IOM poziva međunarodnu zajednicu da preduzme hitne mere kako bi se zaštitili migranti i obezbedila bolja humanitarna pomoć.
U svetlu ovih informacija, važno je naglasiti da je potreba za globalnim delovanjem i saradnjom kako bi se rešili problemi migracija i zaštitili ljudski životi. Ulaganje u humane i sigurne rute za migrante, kao i pružanje podrške zemljama koje su pogođene migrantskim krizama, ključno je za prevenciju tragedija na putu ka sigurnosti.
Međunarodna organizacija za migracije nastavlja da apeluje na vlade i donosioce odluka da rade na stvaranju boljih uslova za migrante, unapredeći politike koje će obezbediti njihovu sigurnost i dostojanstvo. Samo zajedničkim naporima možemo smanjiti broj stradalih i nestalih na opasnim migrantskim rutama i stvoriti svet u kojem migracije postaju sigurne i ljudske.
