U Srbiji je tokom prošle godine otkriveno više od 4.500 falsifikovanih novčanica, čija je ukupna vrednost veća od 47 miliona dinara. Ova alarmantna situacija izaziva zabrinutost među građanima, a stručnjaci iz Narodne banke Srbije, poput Bogdana Trumpića, naglašavaju važnost prepoznavanja falsifikata i postupka koji treba preduzeti ako se sumnja u autentičnost novčanice.
Jedan od najefikasnijih načina za prepoznavanje falsifikovanih novčanica, prema Trumpiću, jeste poznavanje zaštitnih elemenata koji su prisutni na originalnim novčanicama. Na zvaničnom sajtu Narodne banke Srbije dostupni su uvećani prikazi i detaljni opisi ovih zaštitnih elemenata. Vodeni žig je jedan od ključnih faktora na koji treba obratiti pažnju. Kada se dodiruje originalna novčanica, oseća se zadebljanje na jagodicama prstiju, posebno na centralnom motivu i natpisu Narodne banke Srbije. Suprotno tome, falsifikati su obično glatki na dodir, što može biti prvi znak da novčanica nije autentična.
Pored vodenog žiga, Trumpić je ukazao na druge zaštitne elemente koji obeležavaju originalne novčanice, kao što su kinegram, odnosno hologram, koji se može videti na licu novčanice, i sigurnosna nit. Ova nit je kod originalnih novčanica neprekidna kada se usmeri prema izvoru svetlosti, dok je kod falsifikata obično isprekidana.
Kada je reč o materijalu, Trumpić je naglasio da su srpske novčanice izrađene od 100% pamučnog papira, dok se falsifikati često prave od jeftinijeg komercijalnog papira. Najčešće falsifikovani apoeni su novčanice od 2.000 dinara, a oko 80% otkrivenih falsifikata čine upravo novčanice ovog apoena. Pored njih, falsifikovani su i apoeni od 1.000 i 500 dinara.
Kada govorimo o stranim valutama, Trumpić je naveo da se najviše falsifikuju novčanice od 50, 100 i 200 evra. Postoje dve serije evronovčanica, A i B, a provere autentičnosti su slične onima za domaće novčanice. Vodeni žig je prisutan i kod evra, ali se ne vidi bez usmeravanja ka svetlu. Dodatni elementi koji se koriste za prepoznavanje falsifikata uključuju optičku varijabilnu boju, koja se retko imitira.
Ako građani sumnjaju da poseduju falsifikovanu novčanicu, Trumpić savetuje da odmah obaveste najbližu policijsku stanicu ili poslovnu banku. Oni su dužni da izda potvrdu o oduzetoj novčanici i pošalju je na ekspertizu u Narodnu banku. Nakon analize, banka će vratiti originalne novčanice, dok će falsifikate zadržati. Ovaj postupak je od vitalnog značaja, jer ako se sumnjiva novčanica ne prijavi, može doći do policijske istrage koja može uključivati i prevaranta koji je pokuša da proda falsifikat.
Trumpić je naglasio da je edukacija i poznavanje zaštitnih elemenata ključno za sprečavanje finansijskih prevara. Ukoliko se građani ne informišu o ovim pitanjima, mogu se suočiti s ozbiljnim posledicama, uključujući gubitak novca ili uključivanje u krivične istrage. U svetu gde su falsifikati sve prisutniji, odgovornost svakog pojedinca je da se zaštiti i obezbedi svoje finansije.
Zbog svega navedenog, važno je da građani budu svesni rizika i da se informišu o načinu prepoznavanja falsifikovanih novčanica kako bi izbegli potencijalne probleme u budućnosti.
