To, u razgovoru za „Novosti“, ističe srpski umetnik Mihailo Stanisavac, koji poslednjih godina živi i stvara u Parizu. Stanisavac je u francusku prestonicu došao 2012. godine, učestvujući u razmeni u okviru umetničke rezidencije. Ova odluka je došla iz radoznalosti i želje za istraživanjem. Pariz, prema njegovim rečima, je grad pravih i lažnih obećanja, ali između njih, umetnici polako pronalaze svoje mesto.
Prve godine u Parizu bile su izazovne. Stanisavac naglašava da je potrebno da se umetnik prvo integriše sam sa sobom pre nego što se integriše u novu sredinu. Umetnost mu je pomogla da se suoči sa tim izazovima, ali proces je bio spor i komplikovan. U gradu kao što je Pariz, gde se umetnost često susreće s komercijalnim momentima, važno je prepoznati razliku između stvaralaštva i propagande.
Mihailo Stanisavac je završio Likovnu akademiju u Beogradu sa fokusom na grafiku. Pre nego što je otišao u Pariz, imao je uspešnu karijeru u Srbiji, izlagao je na mnogim samostalnim i grupnim izložbama. Njegove umetničke aktivnosti u Parizu uključuju više izložbi u Kulturnom centru Srbije, kao i u galeriji CED, gde je realizovao mural koji unosi boje u urbani pejzaž.
Stanisavac ističe da se umetnost može posmatrati kao dnevnik, gde crteži beleže trenutke i promene u vremenu. Njegova nedavna serija crteža interpretira dela velikih majstora, postavljajući pitanja o sudbini umetnosti u slučaju globalnog sukoba. Kroz svoje radove, on se kreće na granici između figurativnog i apstraktnog, često se baveći temama koje se tiču savremenih društvenih pitanja.
Umetnik se bavi raznim disciplinama, ali poslednjih godina najviše crta. Njegovi crteži služe kao beleške koje hvataju trenutke, dok istovremeno postavljaju pitanja o umetnosti i njenoj sudbini. On se oslanja na svoje iskustvo i promene koje se dešavaju oko njega, stvarajući radove koji reflektuju njegov unutrašnji svet i spoljnu stvarnost.
Stanisavac shvata da je umetnost proces koji se ne završava nikada; uvek ostaje doza nepoznatog koja prati umetnika tokom celog života. U Parizu, on se suočava sa izazovima, ali i sa novim prilikama, i to ga motiviše da nastavi sa radom i istraživanjem.
Njegov rad se može posmatrati kao pokušaj da se uhvati suština trenutka, da se kroz umetnost istraže granice između realnosti i fikcije. U svetu gde su umetnost i komercijalizacija često u sukobu, Stanisavac se trudi da pronađe ravnotežu i ostane veran sebi i svojoj viziji.
U razgovoru, umetnik često naglašava važnost ličnog izraza i individualnosti u umetnosti. On se protivi prevelikoj apstrakciji i narativu, smatrajući da umetnost treba da bude direktna i iskrena. Pariz mu, kako kaže, daje energiju, ali i izazove koji ga tjeraju da istražuje i preispituje svoje pristupe.
Stanisavac je primer umetnika koji se ne boji da istražuje nepoznato, suočava se sa izazovima i koristi svoje iskustvo kako bi stvorio umetnost koja je relevantna i koja pokreće pitanja o svetu u kojem živimo. Njegov rad nije samo lična ekspresija, već i poziv na razmišljanje o širem kontekstu umetnosti i njenom mestu u društvu.
U svetu umetnosti, gde se često gubi suština, Stanisavac teži da ostane veran svom putu i da kroz svoje radove inspiriše druge da prepoznaju i vrednuju umetnost kao važan deo ljudskog postojanja. Njegova priča je priča o hrabrosti, istraživanju i neprekidnom traganju za smislom kroz umetnost.
