Grčka je nedavno najavila planove za proširenje ograde duž reke Marice (Evros) kako bi se osigurala granica s Turskom. Premijer Kirijakos Micotakis je izjavio da će se ojačati granične kontrole u ovom području, koje je postalo ključna ruta za migrante koji pokušavaju da pređu u Grčku. Tokom posete poplavljenom području Marice, Micotakis je naglasio potrebu za dodatnim graničnim policajcima i kamerama kako bi se sprečili pokušaji ilegalnog prelaska.
Reka Marica predstavlja prirodnu granicu između Grčke i Turske, a tokom poslednjih godina postala je mesto gde su se desile mnoge drame vezane za migraciju. U 2020. godini, desetine hiljada migranata pokušale su da se probiju iz Turske u Grčku, ali su se suočili s jakim otporom grčkih vlasti. Ova situacija je izazvala međunarodnu pažnju i zabrinutost zbog humanitarnih uslova u kojima se migranti nalaze.
Prema podacima Ujedinjenih nacija, u 2023. godini, oko 1.100 ljudi od ukupno 3.090 koji su ilegalno ušli u Grčku, prešlo je granicu preko reke Marice. Tokom prethodne godine, oko 7.000 od ukupno 41.700 migranata koji su stigli u Grčku, koristili su ovu rutu. Ovi statistički podaci ukazuju na to da i dalje postoji značajan pritisak na grčke granice, te da se situacija ne smiruje.
Grčka se suočava s izazovima u vezi sa migracijom, a odluka o proširenju ograde je deo šire strategije za jačanje granične sigurnosti. Ova strategija uključuje i povećanje ljudskih resursa na granici, što podrazumeva slanje dodatnih policajaca i opreme za nadzor. Grčka vlada se nada da će ovim merama smanjiti broj ilegalnih prelazaka i osigurati bolju kontrolu granice.
Mnogi kritičari ovih mera ističu da se Grčka suočava s humanitarnom krizom i da bi umesto gradnje ograde, trebala da se fokusira na pružanje pomoći migrantima i izbeglicama. Humanitarne organizacije često ukazuju na to da su migranti izloženi opasnostima tokom prelaska, kao i na loše uslove u kampovima u Grčkoj. Takođe, postoje i zabrinutosti da će jačanje granične kontrole dovesti do još većih ljudskih prava i kršenja prava migranata.
U međuvremenu, Turska je takođe pod pritiskom zbog migrantske krize, s obzirom na to da je domaćin velikog broja izbeglica iz Sirije i drugih zemalja. Turska vlada je često kritikovana zbog svojih politika prema migrantima, a odnosi između Turske i Grčke se dodatno komplikuju zbog ovih pitanja.
Mnoge evropske zemlje, uključujući Grčku, suočavaju se s izazovima upravljanja migracijama, posebno u svetlu promena u globalnim političkim i ekonomskim okolnostima. Očekuje se da će Evropska unija nastaviti da se bavi ovim pitanjima i traži rešenja koja će omogućiti bolje upravljanje granicama, kao i humanitarnu pomoć za migrante.
Iako je proširenje ograde duž reke Marice deo grčke strategije za jačanje granice, pitanje migracija ostaje kompleksno i višeslojno. Potrebno je pronaći ravnotežu između sigurnosti i humanitarnih potreba, kako bi se zaštitili i građani i migranti. Grčka vlada, s jedne strane, nastoji da osigura svoju granicu, dok s druge strane, mora biti svesna humanitarnih izazova koji se ne mogu ignorisati.
U ovom kontekstu, važno je da kako Grčka, tako i evropske institucije, prepoznaju značaj saradnje i zajedničkog pristupa u rešavanju pitanja migracija. Samo kroz koordinirane napore i humanitarni pristup mogu se postići održiva rešenja koja će pomoći u prevazilaženju trenutnih izazova.
