Prema najnovijem istraživanju objavljenom u časopisu Science, dužina života čoveka u velikoj meri zavisi od njegovih gena, dok zdrave navike mogu samo malo produžiti životni vek. Ovo istraživanje, koje je sprovedeno pod vođstvom Urija Alona sa Instituta za nauku Weizmann u Izraelu, sugeriše da, ukoliko imate genetsku predispoziciju da živite do 80 godina, malo toga što učinite može vas odvesti do 100.
Podaci su prikupljeni iz tri studije švedskih blizanaca, uključujući i blizance koji su odgajani odvojeno. Da bi se proverila univerzalnost rezultata, istraživači su analizirali i podatke o 2.092 braće i sestara 444 Amerikanaca koji su doživeli 100 godina. Cilj istraživanja bio je da se utvrde faktori van genetike, poput bolesti ili nesreća, koji mogu uticati na životni vek.
Zaključak istraživanja je jasan: starenje je uglavnom nasledno, što se protivi uobičajenim shvatanjima o uticaju dijete, vežbanja i zdravih navika. Iako zdrave navike utiču na kvalitet života, ne mogu nekoga učiniti stogodišnjakom bez odgovarajuće genetske predispozicije. Dr. Tomas Perls, gerijatar i direktor New England Centenarian Study na Univerzitetu u Bostonu, ističe da je najbolje da procenite svoje šanse za dug život na osnovu toga koliko dugo žive članovi vaše porodice.
Profesor epidemiologije S. Džej Olšanski sa Univerziteta u Ilinoisu smatra da istraživanje šalje jasnu poruku: „Nemate toliko kontrole nad svojim životom koliko mislite. Neki od nas voze mercedes, neki jugo.“ Istraživanje pokazuje da geni čine više od 50% razlika u životnom veku u populaciji, dok su ranije studije govorile o samo 25%. Razlika se javila zato što su prethodna istraživanja uključivala ljude koji su umrli od uzroka koji nisu povezani s genetikom, poput nesreća ili bolesti.
Ipak, istraživači naglašavaju da stil života i dalje ima značaj. Zdrave ili nezdrave navike mogu dodati ili oduzeti oko pet godina životnog veka određenog genetikom. Na primer, osoba sa predispozicijom da živi do 80 godina može umreti sa 75 ako zanemari zdrav život, ili doživeti 85 ako se strogo pridržava zdravih pravila. „Dostizanje vrlo duboke starosti nije moguće osim ako već niste dobili genetsku ‘lutriju’ na samom rođenju,“ dodaje dr. Olšanski.
Dr. Perls napominje da zdrave navike, poput pravilne ishrane, prestanka pušenja, održavanja normalne težine i redovnog vežbanja, mogu značajno produžiti život, posebno kod osoba koje nemaju gene stogodišnjaka. Prema istraživanjima sa Harvarda, žena u pedesetim sa zdravim stilom života može očekivati da doživi 93 godine, dok bi bez zdravih navika doživela 79. Za muškarca iste dobi, zdrave navike mogu produžiti život sa 76 na 88 godina.
Zaključak je jasan: geni postavljaju granice, ali zdrav život utiče na to koliko ćete približno doseći svoj genetski potencijal. „Lakše je skratiti život nego ga značajno produžiti,“ upozorava dr. Olšanski.
Ovo istraživanje pruža nov uvid u to koliko su naši geni važni za dužinu života, ali i koliko stil života može uticati na to koliko dugo živimo. Na kraju, iako se ne možemo u potpunosti osloniti na naše zdrave navike da nas dovedu do stogodišnjaka, možemo značajno poboljšati kvalitet života i produžiti ga unutar granica koje postavljaju naši geni.
