Grčka se pozicionira kao ključna karika u uvozu tečnog prirodnog gasa (TNG) u Evropu, prema izveštaju „Fajnenšel tajmsa“. U svetlu sve većih potreba za energijom i smanjenjem zavisnosti od ruskog gasa, Grčka planira da iskoristi svoje strateške geografske prednosti kako bi postala centralna tačka za distribuciju tečnog prirodnog gasa u regiji.
U poslednjih nekoliko godina, Evropa se suočava s ozbiljnim izazovima u snabdevanju energijom, posebno nakon sukoba u Ukrajini koji je izazvao zabrinutost zbog stabilnosti isporuka gasa iz Rusije. Grčka, sa svojim pristupom Mediteranu i razvijenim infrastrukturalnim kapacitetima, vidi priliku da postane ključni igrač na ovom polju.
Grčki premijer Kyriakos Mitsotakis istakao je da je zemlja već prepoznala potencijal TNG-a kao alternativnog rešenja za energetske potrebe Evrope. U okviru svojih planova, Grčka je već započela izgradnju novih LNG terminala, koji će omogućiti prijem i skladištenje tečnog prirodnog gasa iz različitih izvora. Ovi terminali će se povezati sa postojećim cevovodima i energetskim mrežama, čime će se osigurati efikasan transport gasa širom kontinenta.
Jedan od ključnih projekata je izgradnja terminala za LNG u gradu Aleksandropoli, koji će igrati vitalnu ulogu u diversifikaciji izvora gasa za evropske zemlje. Očekuje se da će ovaj terminal biti završen u narednim godinama i omogućiti direktne isporuke gasa iz SAD-a, Katara i drugih zemalja. Takođe, Grčka planira da poveže ovaj terminal sa postojećom energetskom infrastrukturom, što će dodatno olakšati distribuciju gasa u regionu Balkana i dalje.
Osim toga, Grčka se fokusira i na razvoj svoje kapaciteta za skladištenje gasa. Planira se izgradnja novih skladišnih kapaciteta koji će omogućiti zemlji da akumulira gas tokom perioda niske potražnje i da ga isporučuje kada je potražnja visoka. Ovaj pristup će pomoći u stabilizaciji tržišta i smanjenju fluktuacija cena gasa.
Prema izjavama zvaničnika, Grčka se takođe nada da će postati ključni tranzitni čvor za isporuku gasa iz Azerbejdžana putem Transjadranskog cevovoda (TAP), koji već povezuje Azerbejdžan sa Evropom. Ovaj cevovod će omogućiti Grčkoj da preuzme ulogu posrednika u isporuci gasa iz Kaspijskog mora ka evropskim potrošačima.
U okviru svojih napora, Grčka je potpisala nekoliko sporazuma o saradnji s različitim zemljama i kompanijama koje se bave proizvodnjom i distribucijom gasa. Ovi sporazumi će omogućiti Grčkoj da diversifikuje svoje izvore gasa i smanji zavisnost od jednog jedinog dobavljača.
Međutim, izazovi ostaju. Grčka se suočava s konkurencijom drugih evropskih država koje takođe žele da postanu ključni igrači na tržištu TNG-a. Italija, na primer, investira u svoje terminale i infrastrukturu kako bi poboljšala svoje kapacitete za uvoz gasa. Takođe, nova tržišna pravila i regulative u EU mogu uticati na Grčku i druge zemlje u regionu.
U svetlu ovih izazova, Grčka će morati da nastavi s unapređenjem svoje infrastrukture i izgradnjom strateških partnerstava kako bi osigurala svoju poziciju na tržištu TNG-a. U tom kontekstu, saradnja s drugim zemljama i kompanijama može igrati ključnu ulogu u jačanju grčke uloge kao lidera u uvozu tečnog prirodnog gasa u Evropu.
U zaključku, Grčka se nalazi na raskrsnici kada je reč o energetskim strategijama. Njena ambicija da postane ključni igrač u uvozu TNG-a može doneti značajne koristi ne samo zemlji, već i celokupnom evropskom tržištu energije. Kako se energetski pejzaž nastavlja menjati, Grčka će morati da se prilagodi i odgovori na nove izazove i prilike koje se pojavljuju.
