Mnoštvo pozitivnih kritika i raznoliki pogledi na film „Stranac“ reditelja Fransoa Ozona, zasnovan na poznatom delu Albera Kamija, obeležili su njegovu premijeru u Francuskoj. Kako ističe francuski veb-sajt „Sans Kritik“, Ozonov projekat se može smatrati rizičnim poduhvatom, ali uspeva da transformiše Kamijevu priču u celovito filmsko delo. Ovaj film je izazvao široku pažnju, posebno zbog svoje složenosti i dubine, što ga čini jednim od najznačajnijih filmskih ostvarenja u ovoj godini.
Platforma „Alo Sine“ opisuje Ozonovu adaptaciju kao remek-delo, oslanjajući se na izvanrednu glumačku podelu i estetski prikaz crno-bele fotografije. Kritičari naglašavaju da je Kamijev roman jedan od najčitanijih na svetu, ali se smatra i teškim za filmsku adaptaciju. Prethodna ekranizacija iz 1967. godine, koju je režirao Viskonti, nije postigla uspeh, što dodatno ističe izazove u prenošenju ovakvih literarnih dela na filmsko platno.
Jedna od ključnih tema u Ozonovom filmu je osećaj praznine i otuđenosti, koji su centralni za lik Mersoa. U ovoj adaptaciji, reditelj uspeva da prikaže Mersoa kao lik koji se stara o sopstvenim osećanjima, ali istovremeno se nalazi van društvenih normi. Kritičari primećuju da sunce, koje je Kamiju bilo posebno važno, postaje gotovo glavni lik u filmu, prožimajući sve scene, od mrtvačkih soba do ljubavnih susreta.
Radio Francuska je okupila različite kritičare kako bi razmotrila ovaj film, a Kristof Burseje, istoričar i filmski kritičar, hvali Ozonovu sposobnost da prikaže kolonijalno pitanje, koje je bilo odsutno u Kamijevom delu. On smatra da film uspešno ilustruje kontraste između francuske civilizacije i njenih kolonija, što dodatno obogaćuje priču. Burseje naglašava estetski kvalitet filma i ističe glumu Benžamena Voazena u ulozi Mersoa.
Novinarka Ava Kaen, međutim, izražava određenu rezervu prema filmu, podsećajući na izazove adaptacije velikih klasika. Ona smatra da je njen koncept Mersoa bio suvlji i nihilističniji od onog prikazanog u filmu, dok se žali zbog načina na koji je glavni lik predstavljen. S druge strane, Mari Sovion deli podeljena osećanja, hvaleći prvi deo filma, dok drugi deo doživljava kao ponavljanje Ozonovih prethodnih dela.
Frank Finans Madireira ističe političku dimenziju filma, koja je uočljiva u kontrastu sa romanom, gde kolonijalna pozadina nije toliko naglašena. Mesečnik „Kaje de Sinema“ takođe ukazuje na kontradiktorna osećanja koja ovaj film izaziva, primetivši da Ozon uvodi elemente sumornog poetskog realizma, dok istovremeno erotizuje Mersoa.
U zaključku, kritičari se slažu da je Ozonova adaptacija Kamijevog „Stranca“ rizičan, ali uspešan poduhvat. Mnogi ističu da je film oživeo Mersoa kao složenog junaka, koji nije jednostavan za razumevanje. Takođe, sporedni likovi, poput Rebeke Marder i Pjera Lotena, doprinose bogatstvu naracije i dodatno osvetljavaju kolonijalnu pozadinu priče. Film je uspeo da prikaže težinu kolonizacije i njen uticaj na lokalno stanovništvo, što ga čini značajnim delom savremene kinematografije.
