U Francuskom institutu u Beogradu, francuski pisac Olivije Gez predstavio je svoju knjigu – esej pod nazivom „Pohvala izmicanju“, koja je nedavno prevedena na srpski jezik. Autor u ovom delu istražuje kulturu fudbala i pojam driblinga kao oblika društvene i kulturne inteligencije, povezujući ga sa širim pitanjima slobode i prevazilaženja ograničenja. Knjigu je na srpski jezik preveo Stefan Piper, a objavila je izdavačka kuća FMK knjige 2024. godine, uz podršku Francuskog instituta u Srbiji.
Olivije Gez je na promociji istakao da fudbal i književnost imaju mnogo zajedničkog. „To su uzvišenost, igra, emocije. Umetnost, sloboda, radost, strast, stil,“ rekao je. U svom eseju, pisac se fokusira na dribling, a priča počinje smrću jednog od najboljih brazilskih fudbalera – Manea Garinče. Gez opisuje Garinču kao „najgenijalnijeg, najneočekivanijeg u istoriji, ludog driblera“, kojeg je pesnik Vinicijus de Moraes nazvao „anđelom sa krivim nogama“. Garinča je preminuo u 49. godini, a njegova životna priča je ispunjena kontradikcijama – bio je idol, ali i čovek koji se suočio sa demonima zavisnosti.
Kada je reč o Svetskom prvenstvu u fudbalu, Gez je rekao da smatra da je francuski tim dobar i jak. „Videćemo. Navijaću za Francuze ako budu dobro igrali. A inače, naravno, navijaću za Argentinu, jer volim kako oni igraju fudbal,“ dodao je. U knjizi se takođe osvrće na Garinču kao na fudbalskog genija, ali i na njegovu tragičnu sudbinu. U njegovoj priči, Garinča pati od zavisnosti od alkohola i umire od ciroze jetre, što pokazuje tamnu stranu uspeha i slave.
Na promociji, Gez je govorio o povezanosti istorije, književnosti i fudbala. Kako je objasnio, kao mali je zavoleo fudbal i istoriju, ali je shvatio da mu više „leži“ pero, te se okrenuo pisanju. Ipak, uspeo je da spoji te tri ljubavi i pretoči ih u svoje delo. Posebno je istakao važnost driblinga, koji se, kako navodi, „nije slučajno rodio u Brazilu“. Prvi crni igrači su razvijali dribling kao način da izbegnu kontakt sa belim odbrambenim igračima, što je takođe odražavalo socijalne tenzije i borbu za identitet.
U razgovoru o današnjem fudbalu, Gez je izrazio zabrinutost da se sport promenio. „Nažalost, današnji fudbal nije kao nekadašnji. Fudbaleri, naročito crni, igrali su srcem. Danas je fudbal nešto drugo, gde se umešala politika, statusi, veliki novac. To je biznis, ne dobar fudbal, igra, zadovoljstvo, emocija,“ istakao je. Ova izjava odražava njegovu nostalgiju za vremenima kada je fudbal bio više od sporta – bio je umetnost.
Nakon promocije, Gez je prisustvovao projekciji filma „Nestanak Jozefa Mengelea“, koji je snimljen prema njegovom romanu iz 2018. godine. Film prati Mengelea, koji pod pseudonimom Helmut Gregor traži utočište u Argentini, dok se suočava sa posledicama svojih zločina. Ova tema dodatno osvetljava Gezovu sposobnost da se bavi teškim i kompleksnim pitanjima kroz svoje književno stvaralaštvo.
Olivije Gez, stručnjak za književnost Centralne Evrope i Balkana, rođen je 1974. godine u Strazburu. Njegovo obrazovanje obuhvata prestižne institucije kao što su Institut političkih nauka u Strazburu, Londonska škola ekonomije i Koledž Evrope. Tokom svoje karijere, radio je kao novinar za brojne međunarodne medije, stekavši značajnu ekspertizu u oblasti evropskih i geopolitičkih pitanja. Njegovo književno stvaralaštvo odražava duboko interesovanje za savremenu istoriju i kulturne podele koje oblikuju evropski kontinent.
Na kraju, Gez je izrazio ljubav prema Beogradu i Srbiji, naglašavajući da nije prvi put da dolazi u našu zemlju. „Moj otac je neko vreme boravio u Jugoslaviji, pa nije ni čudo da volim Beograd,“ rekao je kroz osmeh. Njegova posvećenost i strast prema fudbalu, književnosti i kulturi ostavljaju snažan utisak na sve prisutne.
