Trava u voćnjacima već počinje da se razvija, ali prema savetima stručnjaka, još nije vreme za košenje. Mnogi voćari, vidjevši travu visoku desetak centimetara oko stabala, osećaju potrebu da je koše ili, još gore, da koriste herbicide. Međutim, ovakva praksa može biti veoma štetna, jer proleće još uvek traje, a cvetanje voća nije završeno. Takođe, mnoge korovne biljke, poput mrtve koprive i maslačka, privlače pčele koje su ključne za oprašivanje.
Maslačak, na primer, ne samo da privlači pčele, već i rutavu bubu, Tropinota hirta, koja može izazvati značajnu štetu u voćnjacima grizući tučak cveta. Strah voćara da će slabija oplodnja stabala usled prisustva ovih insekata nije opravdan, jer će manje napadati cvetove. Pčele će se zadržati na maslačku, korovskim travama i cvetovima voćaka, a oplodnja se neće umanjiti. Uništavanjem korova, voćari u velikoj meri uništavaju i rutavu bubu, koja potom više napada voćke.
Osim toga, korišćenje herbicida može ugroziti i korisne insekte poput bubamara i bumbara. Kolonije bumbara se nalaze u travi i prestaju s razvitkom nakon cvetanja. Bubamare, koje se nalaze na korovskim travama, čekaju razvoj prve generacije lisnih vaši. Kada se primene herbicidi, lisne vaši ostaju bez prirodnih neprijatelja i napadaju mlade listove. Često se dešava da, samo nedelju do deset dana nakon tretmana protiv šljivine ose, voćari moraju da sprovode i tretman protiv lisnih vaši.
Zato je preporučljivo da se košenje obavi tek desetak dana nakon završetka cvetanja. Ovo će omogućiti predatorima da odrade svoj posao protiv štetnih insekata umesto da se oslanjaju na hemijske tretmane, koji mogu uništiti i korisne insekte i biljke, posebno u manjim zasadima. U zasadima gde se ne koriste insekticidi i fungicidi, primećeno je da je intenzitet napada štetnih insekata znatno manji, čak i pri visokim padavinama i vlazi. Na primer, kruškine buve gotovo da nema u zasadima gde se ne koriste insekticidi. U takvim slučajevima, voćkama je potrebna minimalna pomoć. Sredstva dozvoljena za organsku proizvodnju pružaju voćkama potrebnu snagu da se bore protiv bolesti i štetočina.
Zato je važno da voćari budu svesni trenutne situacije i da ne žure sa košenjem trave u voćnjacima. Umesto toga, trebali bi sačekati da se proces cvetanja završi, kako bi omogućili prirodnim predatorima da obave svoj deo posla. Korišćenje herbicida može imati dugoročne posledice na ekosistem voćnjaka, uništavajući korisne insekte i dovodeći do povećane upotrebe hemikalija u budućnosti.
Završetak cvetanja voćaka donosi mnoge izazove, ali i prilike za voćare. Mnogi od njih već dele savete i iskustva putem društvenih mreža, kako bi pomogli jedni drugima da se nose sa problemima. U ovoj situaciji, važno je da se oslonimo na prirodu i njene cikluse, umesto da se oslanjamo na brze i potencijalno štetne rešenje. Ulaganje u organsku proizvodnju i očuvanje prirodnih predatora može doneti dugoročne koristi, ne samo za voćare, već i za celu zajednicu.
Voćnjaci su osnova mnogih lokalnih ekonomija, i njihovo očuvanje je od vitalnog značaja. Na kraju, voćari bi trebali imati strpljenja i mudrosti da prepoznaju pravu trenutak za sve neophodne radnje, uključujući košenje, kako bi obezbedili zdravlje svojih stabala i očuvali biodiverzitet u svojim zasadima.
