Snažan sredozemni ciklon koji je pogodio Hrvatsku u noći između 7. i 8. decembra 2025. godine izazvao je ozbiljne vremenske neprilike širom zemlje. Ovaj ciklon donio je obilne padavine, neuobičajene visoke temperature za ovaj period godine, kao i snažan jugo koji je na Jadranu podizao talase do osam metara. Ove nepogode uzrokovale su jednu od najvećih ciklonalnih plima u poslednjim godinama.
Osobito su pogođena najudaljenija hrvatska ostrva, među kojima se ističe ostrvo Palagruža. Na ovom ostrvu zabeleženi su orkanski udari vetra, što je dodatno pogoršalo situaciju. Ove vremenske prilike su izazvale zabrinutost među stanovnicima i turistima, a vlasti su upozorile na potencijalnu opasnost tokom trajanja oluje.
Ceo Jadran bio je zahvaćen jakim do olujnim jugom, a udari vetra na otvorenom moru su dostizali orkanske snage. Ovakvi vremenski uslovi su prouzrokovali značajne probleme u pomorskom saobraćaju, a ribari i brodari su bili primorani da ostanu u lukama dok ne prođe oluja. Mnogi su se suočili s izazovima u vezi s bezbednošću plovidbe, jer su talasi i udari vetra predstavljali ozbiljnu opasnost.
Meteorolozi su pratili situaciju i upozoravali na moguće posledice koje bi oluja mogla doneti. Preporučili su građanima da ostanu u svojim domovima, posebno onima koji žive u blizini obale. Ove preporuke su imale za cilj da zaštite ljude od mogućih povreda i materijalne štete koju bi oluja mogla izazvati.
Pored toga, obilne padavine su uzrokovale poplave u nekim delovima zemlje, što je dodatno otežalo situaciju. Ulice su bile pod vodom, a saobraćaj je bio usporen ili potpuno obustavljen u nekim oblastima. Hitna pomoć je bila na visokom stepenu pripravnosti, spremna da reaguje na sve eventualne slučajeve.
U Splitu i drugim gradovima duž obale, građani su se suočili s problemima kao što su oštećenja infrastrukture i prekidi u snabdevanju električnom energijom. Vlasti su intenzivno radile na sanaciji štete i obezbeđivanju sigurnosti stanovništva.
Ova situacija nije jedinstvena za Hrvatsku, jer su slični vremenski obrasci primetni u mnogim zemljama Mediterana. Klimatske promene su dovele do sve ekstremnijih vremenskih uslova, a meteorolozi predviđaju da će ovakve oluje postati sve češće u budućnosti. Zbog toga je važno da se država i zajednice pripreme za ovakve nepogode, kako bi se smanjile moguće štete i očuvala sigurnost građana.
Na kraju, iako je oluja prouzrokovala značajne probleme, važno je napomenuti da su hrvatske vlasti brzo reagovale na situaciju. Organizovane su spasilačke ekipe koje su bile spremne da pomognu onima koji su se našli u nevolji, a građani su pokazali solidarnost i spremnost da pomognu jedni drugima.
Ova oluja je još jednom ukazala na važnost pripreme za ekstremne vremenske uslove i potrebu za jačanjem otpornosti zajednica na klimatske promene. U vreme kada se suočavamo s globalnim izazovima, kao što su povećanje temperature i ekstremni vremenski uslovi, ključno je raditi na strategijama koje će pomoći u smanjenju rizika i zaštiti životne sredine. U tom smislu, zajednički napori i saradnja između vlada, naučnika i građana su neophodni za izgradnju otpornijeg društva.
