Vikend u Milanu, letovanje na Kritu ili obilazak Madrida postali su dostupniji nego ikada za putnike iz Beograda, zahvaljujući niskotarifnim letovima kompanije Viz Er (Wizz Air). Međutim, ova mađarska avio-kompanija oštro je reagovala na najnoviju izmenu regulatornog okvira koju je krajem marta usvojio Direktorat civilnog vazduhoplovstva. Prema rečima Viz-a, ove izmene mogu primorati kompaniju da obustavi operacije svoje baze u Beogradu.
Viz Er je ocenio izmene regulative kao „kršenje obaveza Srbije prema Evropi“, ističući da je cilj izmena da se kompanija primora da od novembra 2026. zatvori svoju bazu u glavnom gradu Srbije. U svojoj reakciji, Viz je naveo da su postupci srpskih institucija „proračunat napad na konkurenciju, slobodu izbora potrošača, povezanost i hiljade radnih mesta u Srbiji“, uz tvrdnju da predstavljaju kršenje obaveza koje Srbija ima na osnovu Sporazuma o Zajedničkom evropskom vazduhoplovnom području (ECAA).
Od 2010. godine, Viz Er je značajno ulagao u Srbiju, doprinoseći ekonomiji zemlje sa više stotina miliona evra, prevozeći više od 14 miliona putnika i podržavajući turizam i zapošljavanje širom zemlje. Kompanija je izgradila široku mrežu pristupačnih direktnih veza između Srbije i velikih evropskih gradova, nudeći 29 ruta ka 26 gradova u 10 zemalja.
Direktor korporativnih poslova Viz Era, Oven Džouns, snimio je poruku srpskim vlastima, navodeći da se preduzimaju mere kako bi se pokušalo primorati Viz Er na zatvaranje baze u Beogradu. On je istakao da su ove mere nezakonite i diskriminatorne, te da štete fer konkurenciji i mogućnosti izbora za potrošače. Džouns je naglasio važnost poštovanja međunarodnih obaveza kako bi se obezbedili fer tržišni uslovi za sve avio-kompanije u Beogradu.
Šta se zapravo dešava? Naime, reč je o izmenama regulative koje se tiču tumačenja i dodeljivanja saobraćajnih prava stranim avio-prevoziocima. Suština spora leži u izmenama propisa Direktorata civilnog vazduhoplovstva koje se posebno odnose na korišćenje saobraćajnih prava treće i četvrte slobode. Treća sloboda omogućava prevoziocu da preveze putnike iz svoje matične države u drugu državu, dok četvrta sloboda pokriva prevoz iz te strane države nazad u matičnu.
Prema pravilima koja su izmenjena u martu, Srbija je izričito propisala da će dozvole za redovni međunarodni saobraćaj biti izdavane samo za letove koji počinju ili se završavaju u državi koja je prevozioca odredila. Ova izmena pojačava princip da strani prevozioci u Srbiji prvenstveno treba da koriste saobraćajna prava za povezivanje Srbije sa svojim matičnim tržištem.
Viz Er smatra da se novim propisom sužava prostor za tumačenja koja bi mogla da dozvole postojanje baze u Beogradu. Iako izmene ne zabranjuju stranim prevoziocima da baziraju avione u Srbiji, one uspostavljaju jasniji pravni okvir koji favorizuje tradicionalni međunarodni saobraćaj između Srbije i države designacije prevozioca.
S obzirom na to da Viz Er koristi model koji se zasniva na lokalnom stacioniranju aviona i posada u Beogradu, promene regulative mogu značiti smanjenje broja baziranih aviona i letova, što bi moglo rezultirati manjim brojem destinacija i potencijalno višim cenama karata.
Direktorat civilnog vazduhoplovstva Srbije je, s druge strane, saopštio da nijednom avio-prevozniku nije uskraćeno pravo obavljanja letova između Srbije i država članica EU, niti pravo otvaranja novih linija u skladu sa važećim međunarodnim sporazumima. Direktorat je naglasio da će i dalje postupati transparentno i odgovorno, u interesu bezbednog i stabilnog razvoja civilnog vazduhoplovstva Srbije.
U ovom kontekstu, budućnost niskotarifnog aviosaobraćaja u Srbiji, kao i pozicija Viz Era, ostaje neizvesna, a putnici se suočavaju sa mogućim promenama u dostupnosti letova i cenama karata.
