Nasleđe serije „Prijatelji“ i dalje je prisutno u novom talasu američkih sitkoma koji se fokusiraju na dvadesetogodišnjake, ali se čini da nijedna od ovih serija ne uspeva da ostavi značajniji trag kao što je to učinila kultna serija. „Prijatelji“, koja je emitovana od 1994. do 2004. godine, ostavila je neizbrisiv pečat sa prosečnom gledanošću od više od 20 miliona gledalaca po epizodi, dok je završna epizoda privukla čak 52,5 miliona gledalaca, čime je postala najgledanija epizoda u prvoj deceniji 21. veka.
Serija nije samo postavila standarde gledanosti, već je imala i ogroman kulturni uticaj. Frizure, modni trendovi i popularne fraze proizašle su iz „Prijatelja“, a njihova popularnost se održava i među mlađim generacijama. Istraživanje UCLA pokazuje da je serija i dalje omiljena među generacijom Z, koja se suočava sa različitim izazovima u svom životu.
U svetlu ovog nasleđa, postavlja se pitanje da li postoji ekvivalent „Prijateljima“ za generaciju Z. Mnoge nove serije pokušavaju da reprodukuju atmosferu „Prijatelja“ fokusirajući se na haotične privatne i profesionalne živote mladih. Primeri uključuju serije „Not Suitable For Work“, „Adults“, „The Sex Lives of College Girls“ i „I Love LA“. Međutim, nijedna od ovih serija nije uspela da ostvari značajan uticaj kao što su to uradili „Prijatelji“.
„Not Suitable For Work“ je otkazana nakon skromne gledanosti i kritike, dok je „The Sex Lives of College Girls“ ugašena nakon tri sezone. Iako su „Adults“ i „I Love LA“ dobile nove sezone, ni one nisu uspele da dostignu kulturni značaj „Prijatelja“. Razlozi za to, kako navodi BBC, su višestruki.
Prvi razlog su izazovi savremene televizije. Sitkomi namenjeni generaciji Z suočavaju se sa ogromnom konkurencijom sadržaja i digitalnim distrakcijama. Kada su „Prijatelji“ započeli emitovanje, nije bilo toliko digitalnih ometanja, što im je omogućilo da privuku široku publiku. Danas, generacija Z više voli platforme poput YouTube-a i društvenih mreža, a čak 43% njih preferira video sadržaj na ovim platformama u odnosu na tradicionalnu televiziju.
Drugi problem je odvojenost između tema serija i autora. Mnogi scenaristi su milenijalci ili stariji, što otežava verno prikazivanje života generacije Z. Mnogi pokušaji da se koristi žargon ove generacije su često neuspešni i deluju veštački.
Treći izazov je teškoća prikazivanja stvarnosti generacije Z kroz humor. Gledaoci očekuju utehu od sitkoma, što je „Prijatelji“ savršeno ispunjavali. Međutim, situacije sa kojima se generacija Z suočava, kao što su ekonomska kriza i politička nestabilnost, otežavaju stvaranje komedije koja je istovremeno smešna i relevantna.
Četvrti izazov je raznolikost. Generacija Z je najrasno i etnički raznolikija generacija do sada, što stvara dodatni pritisak na serije da obuhvate sve te razlike. Dok su „Prijatelji“ živeli u homogenijem društvenom okruženju, savremeni sitkomi se bore da predstave raznolikost iskustava.
Na kraju, prisustvo interneta u životima mladih takođe stvara izazove. Prikazivanje digitalne kulture često deluje nespretno i serije se bore sa načinom na koji da prikažu savremene aspekte života, poput društvenih mreža i online interakcija.
U ovom kontekstu, „Adults“ se ističe kao najuspešniji sitkom o generaciji Z, nudeći prepoznatljive likove i situacije, ali i dalje se suočava sa izazovima koji proizilaze iz prikazivanja života mladih. Kako se serije budu razvijale, ostaje da se vidi kako će se publika povezati sa tim pričama i likovima, ali je jasno da je prikazivanje generacije Z na prihvatljiv način i dalje veliki izazov za scenariste i producente.
