Grickalice sa ukusom mača čaja, unikatni pribor za pisanje, tradicionalni ručni radovi i sitna keramika – dugačak je spisak suvenira koje turisti nose sa sobom nakon posete Japanu. Međutim, postavlja se pitanje šta oni ostavljaju za sobom kada krenu kući? Odgovor je neočekivan: kofere. Prazni, veliki ili oštećeni koferi preplavili su turističke centre širom zemlje, oblikujući novi fenomen poznat kao „hōchi sūtsukēsu“ (napušteni prtljag).
Japan obara rekorde po broju posetilaca. Više od 42 miliona putnika posetilo je zemlju tokom 2025. godine, što je porast od preko 15,8 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Iako turizam donosi ogromnu ekonomsku korist, hoteli, aerodromi i lokalne vlasti suočavaju se sa neočekivanim problemom hiljada kofera koje vlasnici jednostavno ostave. Dok je Zemlja izlazećeg sunca poznata po čistoći, redu i preciznosti, ovaj sporedni efekat masovnog turizma polako narušava organizovani japanski sistem.
Lokalne vlasti u Tokiju i Osaki prinuđene su da hitno rešavaju ovaj problem. Ono što je pre samo nekoliko godina bilo nezamislivo, sada je svakodnevica. Kako prenosi Asahi Shimbun, mnogi putnici odlučuju da bace svoje kofere na aerodromima onog trenutka kada shvate da njihova veličina ne ispunjava stroge propise za ručni prtljag. Istovremeno, izuzetno primamljiva ponuda u prodavnicama često navodi turiste da kupe više suvenira nego što su planirali. Rezultat je kupovina novih, većih kofera, dok se stari ostavljaju u hotelima, na aerodromima, javnim prostorima ili u prevozu.
Prema medijskim izveštajima, u lokalnim policijskim stanicama više nema mesta za skladištenje, dok zvaničnici na međunarodnim aerodromima Narita, Kansai i Čubu navode da je broj napuštenih kofera naglo porastao nakon ublažavanja kovid mera. Na aerodromu Narita, koji je glavna kapija ka Tokiju, broj ostavljenih kofera skočio je sa 338 u 2021. godini na 1.073 u 2024. godini. Samo u prvoj polovini 2025. godine napušteno je oko 400 kofera. Na aerodromu Čubu su čak postavljeni natpisi na kantama za smeće koji zabranjuju bacanje kofera, dok je uveden program preuzimanja neželjenog prtljaga uz naknadu od 1.200 jena (oko 6,5 evra).
Za hotele ova praksa nije samo neprijatna, već i skupa. Koferi se klasifikuju kao krupni otpad (sodai gomi), što zahteva posebnu proceduru odlaganja koja se plaća opštinskim vlastima. Takođe, svaki napušteni kofer mora se tretirati kao potencijalno „izgubljena stvar“ i čuvati određeno vreme u slučaju da se vlasnik vrati. Statistika pokazuje da tek 10 odsto vlasnika ikada zatraži svoj prtljag nazad.
Na aerodromima je problem još ozbiljniji – svaki napušteni predmet tretira se kao potencijalna bezbednosna pretnja. Službe obezbeđenja moraju da provere svaki kofer pre nego što ga premeste u skladište, što stvara dodatni pritisak na osoblje, naročito u jeku turističke sezone. U pokušaju da se problem stavi pod kontrolu, promovišu se usluge poput hands-free travel, koje podrazumevaju direktan transport prtljaga do hotela.
Sa druge strane, neki hoteli su pronašli kreativan način za reciklažu. Na primer, Hotel Niwa Tokyo pretvara kofere preostale u sobama u improvizovane žardinjere. Na ovaj način, napušteni prtljag postaje dom za papričice i više od 30 vrsta povrća i začinskog bilja, dajući ovoj ekološki nepovoljnoj pojavi novu, održivu dimenziju.
Ova situacija ukazuje na to da masovni turizam može imati nepredviđene posledice, koje zahtevaju inovativna rešenja i prilagođavanje. Japan, poznat po svojoj kulturi i tradiciji, sada se suočava sa izazovima modernog doba i mora da pronađe ravnotežu između privlačenja turista i očuvanja svog sistema. Napušteni koferi možda deluju kao mala stvar, ali oni su simbol većih problema koje donosi masovni turizam i način na koji se društvo mora prilagoditi tim promenama.
