Nedavni incident ispred Pravnog fakulteta u Beogradu, gde je automobil udario 90-godišnjaka tokom blokade, ponovo je otvorio važne teme o bezbednosti građana na protestima, kao i o odgovornosti organizatora tih okupljanja. Mnogi stručnjaci i analitičari ističu da trenutni protesti ne odražavaju iskrene zahteve za izborima, već su više orijentisani na produžavanje nasilja i haosa koji može nastati tokom neprijavljenih skupova.
Marketing stručnjak Nebojša Krstić ukazuje na to da nastavak blokada, koje su se u početku činile kao iscrpljen način protesta, zapravo ukazuje na to da oni koji organizuju te blokade ne žele pravedne izbore. Prema njegovim rečima, izbori održani u uslovima anarhije ne bi bili legitimni i njihova svrha bila bi samo nastavak nasilja. „Izbori, ako se dese, biće korišćeni samo kao izgovor za dalja nasilja,“ dodaje on.
Krstić takođe ističe da je organizovanje izbora skupa stvar i postavlja pitanje zašto trošiti novac na izbore koji se ne mogu održati u mirnim uslovima. On naglašava da zakon jasno definiše ko je odgovoran za organizaciju protesta i kako se oni moraju prijaviti, ali je u praksi zabeleženo da su mnogi protesti u proteklih 15 meseci bili neprijavljeni, što dodatno komplikuje situaciju.
Advokat Dragoslav Ljubičanović dodaje da se incidenti poput onog kod Pravnog fakulteta često tumače različito, zavisno od političkog opredeljenja pojedinaca. On ukazuje na to da su protesti često vođeni organizovanim grupama koje žele političke ciljeve, a ne samo izražavanje građanskog nezadovoljstva. Ljubičanović smatra da su vozači u takvim situacijama često stavljeni u opasne pozicije zbog agresivnog ponašanja učesnika protesta, što može dovesti do nesreća i incidenata.
Politikolog Nikola Parun ističe da su blokade na raskrsnicama svakodnevne, ali da su u poslednjem periodu ostale bez policijske zaštite. On naglašava da organizatori tih skupova često koriste pravnu mogućnost za spontane skupove kako bi izbegli odgovornost za eventualne incidente. Prema njegovom mišljenju, policija ima zakonsku obavezu da obezbedi javne skupove, bez obzira na to da li su prijavljeni ili ne.
Ljubičanović takođe ističe da ništa na tim protestima nije spontano i da su svi okupljeni vođeni određenim ciljevima, često političkim. On se pita šta se dešava sa pravnom obavezom policije da štiti slobodu kretanja i obezbedi nesmetano odvijanje saobraćaja.
Kada se vratimo na incident kod Pravnog fakulteta, postavlja se pitanje odgovornosti. Krstić ukazuje na to da nije fer očekivati od starijih osoba da se nalaze u gužvi tokom protesta. On naglašava da organizatori protesta snose odgovornost za bezbednost svih učesnika, uključujući i vozače koji prolaze u blizini.
U zaključku, čini se da je situacija u vezi sa protestima i blokadama u Beogradu složena i višedimenzionalna. Pitanja bezbednosti, odgovornosti organizatora i političke instrumentalizacije ostaju ključni izazovi. Kako se protesti nastavljaju, važno je razmotriti kako se može osigurati bezbednost svih građana i kako se mogu ostvariti legitimni zahtevi bez eskalacije nasilja.
