Dugotrajna putovanja kroz svemir predstavljaju značajan izazov za ljudsko zdravlje. Astronauti su izloženi visokim nivoima zračenja, a dugotrajna bestežinska stanja mogu izazvati ozbiljna oštećenja mišića, kostiju i očiju. Pored fizičkih problema, meseci provedeni u skučenim prostorima mogu izazvati i psihološke posledice. U potrazi za rešenjem, naučnici su se okrenuli hibernaciji, prirodnom procesu koji omogućava životinjama da prežive ekstremne uslove tako što usporavaju svoje telesne funkcije.
Hibernacija, koja se koristi kod mnogih vrsta, omogućava životinjama da prežive bez hrane i vode tokom dužih perioda. U ovom stanju, životinje usporavaju metabolizam, što im pomaže da se zaštite od opasnosti kao što su gubitak koštane i mišićne mase, kao i izloženost zračenju. Ova fiziološka strategija bi mogla biti ključna za buduća svemirska putovanja, uključujući misije na Mars, jer bi smanjila potrebu za hranom i vodom, čime bi se olakšalo putovanje.
Ipak, izazov je u tome što ljudi prirodno nisu evoluirali da hiberniraju. Zbog toga, brojni naučnici istražuju kako da izazovu hibernaciju kod ljudi. Istraživanja, koja podržavaju Evropska svemirska agencija (ESA) i NASA, fokusiraju se na mehanizme hibernacije kod životinja kako bi se pronašle metode za bezbedno izazivanje hibernacije kod ljudi.
Kristijane Han iz ESA ističe da bi uspeh u ovoj oblasti mogao potpuno da promeni budućnost svemirskih putovanja. Hibernacija štiti organizam od oštećenja izazvanih zračenjem jer tokom ovog stanja životinje usporavaju svoj metabolizam i smanjuju potrošnju kiseonika. Takođe, njihova DNK postaje kompaktna, što joj omogućava da izdrži oštećenja. Istraživač sa Univerziteta Jejl, Elena Gračeva, proučava trinaestoprugaste tekunice i otkriva kako ove životinje mogu preživeti mesecima bez vode, usporavajući srčani ritam i telesnu temperaturu.
Naučnici sada razvijaju različite tehnike za izazivanje stanja sličnog hibernaciji kod ljudi, koristeći lekove, ultrazvuk i druge metode. Biohemičarka Keli Dru iz Aljaske proučava kako arktičke tekunice preživljavaju ekstremne temperature, a njena istraživanja pokazuju kako se ključni mišićni proteini ponašaju drugačije tokom hibernacije, što im omogućava da prežive niske temperature.
Međutim, izazov ostaje kako bezbedno izazvati hibernaciju kod ljudi. Mnogi eksperimenti do sada su uključivali invazivne metode, kao što su operacije na mozgu. Istraživači sa Univerziteta Vašington koriste neinvazivni ultrazvuk kako bi izazvali sintetičku torporaciju kod životinja. U planu su i testiranja ovog pristupa na ljudima.
Prvi eksperimenti na ljudima su već počeli. Istraživači sa Univerziteta u Pitsburgu su davali zdravim dobrovoljcima sedativ koji je smanjio metaboličku aktivnost i potrošnju kalorija. Iako su rezultati skromni u poređenju sa onim što postižemo kod životinja tokom hibernacije, smanjenje metabolizma može značajno povećati efikasnost tokom dugotrajnih svemirskih misija.
Većina stručnjaka smatra da bi primena hibernacije kod ljudi mogla najpre biti u medicini, kao što je produženje održivosti organa za transplantaciju. Istraživači već testiraju ovu ideju i beleže pozitivne rezultate. Međutim, potrebno je još mnogo istraživanja pre nego što se hibernacija kod ljudi postane realnost. Dok neki naučnici veruju da bi to moglo biti ostvareno u narednih deset do petnaest godina, drugi smatraju da će biti potrebno više vremena.
U svakom slučaju, izazivanje hibernacije kod ljudi ostaje kompleksan proces koji zahteva dalja istraživanja kako bi se osiguralo da su svi aspekti ovog fenomena pravilno shvaćeni. Naučnici upozoravaju da je važno razumeti kako se ljudi mogu bezbedno „probudi“ iz takvog stanja, kako bi se izbegle potencijalne opasnosti slične onima prikazanim u naučnofantastičnim filmovima.
