Desetine hiljada ljudi je možda izbeglo rak pluća i druga oboljenja povezana sa pušenjem, zahvaljujući zabrani pušenja u restoranima, barovima i kafićima, koja je u Mađarskoj uvedena pre 14 godina, pokazuju istraživanja. Ova zabrana je dovela do značajnih promena u javnom zdravlju, smanjujući broj obolelih i smrtnih slučajeva povezanih sa pušenjem.
Prema istraživanju, smrtnost među osobama starosti od 50 do 59 godina opala je za 60 odsto između 2011. i 2023. godine. Smanjen je i broj novoobolelih, ne samo od raka pluća, već i od karcinoma glave, vrata, grkljana i jednjaka, koji su svi usko povezani sa pušenjem. Kristina Bogoš, generalna direktorka Nacionalnog instituta za pulmologiju „Koranji“, ukazuje na ohrabrujuće rezultate koji pokazuju efikasnost zakonskih mera.
Iako su rezultati u Mađarskoj ohrabrujući, situacija na Balkanu je drugačija. Srbija se suočava sa ozbiljnim problemima u vezi sa pušenjem, zauzimajući drugo mesto u Evropi po smrtnosti od raka pluća. Svake godine, oko 7.000 ljudi oboli od ovog karcinoma, dok čak 5.000 ljudi umre. To znači da se svakog dana izgubi 13 života, a lekari upozoravaju da promene na plućima mogu da se vide i kod nepušača.
Pasivni pušači takođe trpe posledice, jer mogu imati oštećenja u plućnom parenhimu i razviti slične tegobe kao i aktivni pušači. Pulmolog Snežana Kutlešić Stević ističe da se kod pasivnog pušenja takođe mogu primetiti promene na plućima, što dodatno naglašava potrebu za smanjenjem izloženosti duvanskom dimu u društvu.
Srbija je još 2005. godine potpisala okvirnu konvenciju Svetske zdravstvene organizacije, a slične zakonske mere su usvojene kao i u Mađarskoj. Ipak, praksa pokazuje da se te mere ne sprovode u dovoljnoj meri. Nikola Piljić, stručnjak za javno zdravlje, ukazuje na to da Zakon iz 2010. godine, koji ograničava upotrebu duvanskih proizvoda u radnim prostorima, nije adekvatno primenjen. Često se krši, posebno u zdravstvenim i obrazovnim ustanovama.
Potrebna je veća saradnja između institucija, nevladinog sektora i šire zajednice kako bi se osiguralo da se zakoni sprovode u praksi. Piljić naglašava da samo primena postojećih mera može dovesti do poboljšanja javnog zdravlja u Srbiji.
Iskustva iz Mađarske pokazuju da rigorozne mere donose brze i merljive rezultate u smanjenju smrtnosti od raka. Dok Mađarska beleži desetine hiljada izbegnutih dijagnoza, Balkan se suočava sa teškim posledicama pušenja, kako klasičnog, tako i elektronskog.
U svetu gde se borba protiv pušenja nastavlja, važno je prepoznati da su promene moguće i da se zakonske mere mogu implementirati uspešno. Razvijanje svesti o opasnostima pušenja i pasivnog pušenja, kao i jačanje kontrola nad primenom zakona, ključni su koraci u smanjenju broja obolelih od raka i poboljšanju javnog zdravlja.
S obzirom na trenutnu situaciju, važno je da se nastavi sa edukacijom i osvještavanjem javnosti o štetnosti pušenja. Takođe, neophodno je raditi na jačanju regulative i osiguranju da svi građani imaju pravo na zdravije životno okruženje, daleko od duvanskog dima. U tom smislu, iskustva iz Mađarske mogu poslužiti kao model za delovanje i implementaciju sličnih zakona u Srbiji i drugim zemljama Balkana.
