Oko 1,2 milijarde ljudi na svetu pati od mentalnih poremećaja, a ovaj podatak iz 2023. godine ukazuje na alarmantan porast od 95,5% u odnosu na devedesete godine prošlog veka. Najveći porast beleži se u slučajevima anksioznosti i depresije, što su ujedno i najčešći poremećaji u ovoj godini. Na trećem mestu nalaze se poremećaji ličnosti, koji se ne prate uvek sa drugim mentalnim problemima, poput korišćenja supstanci.
Studija, koja je objavljena u časopisu „Lanset“, obuhvatila je 204 zemlje i 12 različitih kategorija mentalnih poremećaja. Autori su upozorili na pogoršanje stanja mentalnog zdravlja širom sveta, što izaziva veliku zabrinutost. Demijan Santomauro, glavni autor studije, istakao je da su ga razmere problema „istinski šokirale“. On je naglasio da je teško razdvojiti sve faktore koji utiču na mentalno zdravlje i da je neophodno globalno kolektivno angažovanje kako bi se suočili sa ovim izazovima.
Pored anksioznosti i depresije, istraživači su identifikovali i druge mentalne poremećaje, kao što su bipolarni poremećaj, šizofrenija, poremećaji iz autističnog spektra, problemi sa hiperaktivnošću, anoreksija, bulimija, distimija i poremećaji ponašanja. Zabeležen je porast svih 12 vrsta poremećaja, pri čemu je anksioznost povećana za 158%, a depresija za 131% u odnosu na 1990. godinu. Iako su anoreksija, bulimija i šizofrenija među najređe zastupljenim poremećajima, njihova učestalost nije zanemarljiva.
Studija je pokazala da se većina mentalnih poremećaja češće javlja kod žena, dok su poremećaji kao što su autizam, poremećaji ličnosti i neobjašnjiva intelektualna ometenost češći kod muškaraca. Takođe, istraživanje ukazuje na uticaj pandemije COVID-19 na stope mentalnih poremećaja. Pre pandemije, stope anksioznosti i depresije već su bile u porastu, ali tokom i nakon krize, depresija se povećala i nije se vratila na pređašnje nivoe. Anksioznost je dostigla vrhunac i ostala visoka do 2023. godine.
Jedan od ključnih problema o kojima se istraživanje bavi je nedovoljno prijavljivanje mentalnih problema, što je često slučaj sa mentalnim bolestima. Pol Bolton, naučnik na Školi javnog zdravlja „Džons Hopkins Blumberg“ u Baltimoru, naglasio je da tačan broj osoba koje pate od mentalnih poremećaja nije poznat, ali su procene iznete u ovoj studiji najbliže stvarnim brojkama.
Ova studija predstavlja analizu podataka iz Studije o globalnom teretu bolesti, povreda i faktora rizika (GBD) iz 2023. godine. GBD, koji vodi Institut za metriku i evaluaciju zdravlja na Univerzitetu u Vašingtonu, predstavlja najveći i najsveobuhvatniji napor za merenje zdravlja na globalnom nivou. Ovaj projekat, koji traje od devedesetih godina, obuhvata hiljade istraživača širom sveta, a od 2007. godine ga prvenstveno finansira Fondacija „Gejts“.
Iskustva u vezi sa mentalnim zdravljem i dostupnošću zdravstvene pomoći značajno variraju, a veliki deo odgovornosti za poboljšanje leži na kreatorima politika i zdravstvenim vlastima. Naučnici ističu da mnogi faktori doprinose višim stopama mentalnih poremećaja. Stigma vezana za mentalne bolesti je znatno smanjena, što dovodi do toga da se ljudi lakše javljaju za pomoć umesto da pate u tišini.
Santomauro i drugi stručnjaci daju savete za one koji se bore sa mentalnim zdravljem, naglašavajući važnost profesionalne podrške, kao i terapija i lekova. Ujedno, poboljšanje načina života, uključujući pravilnu ishranu, društvene veze, redovno vežbanje, dovoljno sna, hobije i uravnotežen odnos između posla i privatnog života, može značajno doprineti mentalnom zdravlju i blagostanju.
