Na početku nove sezone, srpski malinari se suočavaju sa različitim izazovima na tržištu, uključujući i dobre i loše vesti vezane za predstojeću berbu i izvoz. S jedne strane, agronomi naglašavaju da su prolećni mrazevi znatno više pogodili konkurente u Poljskoj nego u Srbiji, što može značiti bolji plasman srpske maline na globalnom tržištu. Međutim, istovremeno, Ministarstvo poljoprivrede Srbije je obavešteno o prisustvu patogena u pošiljci jagodičastog voća koja je stigla na nemačko tržište, što bi moglo ugroziti izvoz srpskih malina.
Tokom kontrole na tržištu Nemačke, otkriven je virus hepatitisa A u mešavini jagodičastog voća proizvođača „Frigo-Paun“ iz Požege. Ova mešavina uključuje maline i kupine iz Srbije, kao i jagode, crne i crvene ribizle i divlje borovnice iz Poljske. Ministarstvo je dobilo notifikaciju putem sistema za brzo uzbunjivanje RASFF, a fitosanitarna i poljoprivredna inspekcija sprovode kontrolu. Na osnovu podataka o sledljivosti, provere će se nastaviti i kod drugih proizvođača maline i kupine u Srbiji.
Ministarstvo će, ukoliko se sporna pošiljka vrati u Srbiju, izvršiti njen pregled i laboratorijske analize na pomenuti patogen. Ovaj incident ukazuje na nedostatak ozbiljne kontrole zdravstvenih standarda i sistema bezbednosti hrane u Srbiji. Iako su propisi formalno dobro regulisani, primena tih propisa često izostaje.
Milivoje Pavlović, magistar zaštite bilja, upozorava da ako se zaista poštuju HACCP standardi, kontaminacija hepatitisom A ne bi trebala da se dogodi. On smatra da je problem nastao u samom procesu proizvodnje ili prerade voća.
S druge strane, dobre vesti dolaze iz Instituta za voćarstvo u Čačku, gde se očekuje veoma dobar rod voća ove godine. Direktor Voćarskog instituta Čačak, Darko Jevremović, ističe da je voće ove godine dobro pripremljeno nakon dve loše godine uzrokovane kasnim prolećnim mrazevima. Ovakva prognoza može umanjiti negativne faktore, kao što su poskupljenja svih inputa u proizvodnji i pomenute zdravstvene procedure.
Srpski malinari će moći da procene situaciju za tri meseca, kada se bude znalo stanje zasada u berbi i kada će biti poznata ovogodišnja otkupna cena „crvenog zlata“.
U ovoj godini, Srbija ima rekordni budžet za poljoprivredu, težak 1,2 milijarde evra. U konkurenciji sa Poljskom na svetskom tržištu maline, prolećna prognoza izgleda povoljno za srpski malinarski sektor, koji obuhvata proizvođače, najamne radnike, otkupljivače-hladnjačare, izvoznike, banke i osiguravajuće kuće. Srbija izvozi oko 97 odsto svog ukupnog roda maline, što je značajan deo njenog agrarnog sektora.
Budućnost srpskog malinarstva zavisi od sposobnosti da se prevaziđu izazovi poput zdravstvenih problema i konkurencije na tržištu. Ukoliko se uspešno reše ovi problemi, srpski malinari bi mogli da uživaju u plodovima svoje godine rada i truda. Međutim, pažnja na zdravstvene standarde i kvalitet proizvoda će biti ključna za očuvanje reputacije srpske maline na međunarodnom tržištu.
U svetlu svih ovih informacija, srpski malinari će morati da budu oprezni i da prate situaciju na tržištu, kako bi mogli da iskoriste sve potencijale koje im predstojeća sezona može doneti.
