Većina građana Velike Britanije ne želi da se odrekne pravila o Bregzitu, prema najnovijoj anketi koju je provela organizacija „Britain Unbound“ u saradnji sa YouGov-om. Ova anketa je pokazala da su stavovi britanske javnosti prema Bregzitu i dalje čvrsti, uprkos izazovima i promenama u ekonomiji i političkom okruženju nakon izlaska iz Evropske unije.
Prema rezultatima istraživanja, oko 60 odsto ispitanika je izjavilo da ne bi bilo spremno da se odrekne dela zakonodavnog suvereniteta u cilju postizanja bliže ekonomske saradnje sa EU. Ova cifra ukazuje na snažan osećaj nacionalnog suvereniteta među Britancima, koji smatraju da bi svaki ustupak mogao da ugrozi nezavisnost zemlje.
Istraživanje je takođe pokazalo da se samo 27 odsto ispitanih slaže sa idejom o većoj ekonomskog integraciji sa EU, što znači da su mnogi još uvek skeptični prema prednostima koje bi takva saradnja mogla doneti. Preostalih 14 odsto ispitanika je bilo neodlučno, što ukazuje na to da postoji deo populacije koji nije siguran u to kako bi se politika prema EU mogla oblikovati u budućnosti.
Ovakvi rezultati dolaze u trenutku kada se Britanija suočava s različitim ekonomskim izazovima, uključujući inflaciju, visoke troškove života i probleme u snabdevanju. Mnogi analitičari sugerišu da bi bliža saradnja sa EU mogla doneti koristi u smislu trgovine i ekonomskog rasta, ali se čini da britanska javnost nije spremna da to prihvati na račun suvereniteta.
Nakon Bregzita, britanska vlada je implementirala niz mera koje su promenile način na koji se trgovina i poslovanje odvijaju između Velike Britanije i EU. Mnogi preduzetnici i kompanije su izrazili zabrinutost zbog administrativnih prepreka i dodatnih troškova koji su se pojavili kao rezultat novog režima. Ipak, i pored ovih izazova, javnost ostaje čvrsto na stanovištu da je Bregzit bio ispravna odluka.
U poslednjim mesecima, takođe se pojavilo više diskusija o mogućim reformama u vezi sa pravilima o imigraciji, kao i o trgovinskim sporazumima sa zemljama van EU. Britanski premijer i njegovi saradnici su često naglašavali da je Bregzit pružio Velikoj Britaniji priliku da stvori sopstvene trgovinske politike koje će biti prilagođene potrebama zemlje.
Ipak, unutrašnji pritisci rastu, a opozicija i neki članovi vlade pozivaju na preispitivanje nekih od ovih politika. Postoji zabrinutost da bi rigidni stavovi prema EU mogli dovesti do daljih ekonomskih problema, posebno u svetlu globalnih ekonomskih promena i neizvesnosti.
Kao odgovor na sve veće napetosti, neki politički analitičari sugerišu da bi moglo doći do „Bregzit 2.0“ – odnosno, moguće ponovne evaluacije odnosa sa EU, kako bi se pronašla ravnoteža između suvereniteta i ekonomske saradnje. Međutim, trenutni rezultati anketa sugerišu da će ovako nešto biti jako teško ostvariti, s obzirom na to da većina građana ostaje privržena ideji o očuvanju nacionalnog suvereniteta.
U svetlu ovih informacija, jasno je da će se britanska vlada suočiti s ogromnim izazovima dok nastavlja da navigira kroz post-Bregzit realnost. Odnos između Velike Britanije i EU će verovatno ostati napet, a stavovi građana će igrati ključnu ulogu u oblikovanju buduće politike. S obzirom na trenutne trendove, može se očekivati da će javna debata o Bregzitu i njegovim posledicama nastaviti da bude u fokusu, kako na političkoj sceni, tako i među građanima.
