Književno veče povodom predstavljanja knjige „Gospodar knjiga: Uloga Anatolija Ivanovića, belog Rusa, u stvaranju srpskih velikana“ autora Predraga Savića održano je u Parohijskoj crkvi u Gziri na Malti, u okviru Trećeg foruma srpske književne dijaspore. Ovaj događaj okupio je pripadnike srpske zajednice, ljubitelje književnosti i poštovaoce istorijske publicistike, čime je dodatno obeležen značaj srpske kulturne tradicije u dijaspori.
U uvodnom izlaganju, Miodrag Jakšić, urednik knjige i suizdavač, govorio je o rezultatima višegodišnjeg Savićevog istraživanja koje je dovelo do nastanka ovog dela. Jakšić je naglasio da se knjiga oslanja na ekskluzivnu arhivsku građu i podatke iz izdanja Narodne prosvete, koje je Savić sakupljao više od deset godina, pretražujući buvljake i antikvarnice. Ova posvećenost istraživanju dodatno ističe važnost i vrednost Savićevog dela.
Među prisutnima bili su i otpravnik poslova Ambasade Republike Srbije na Malti, Boško Šukić, kao i paroh Risto Gorančić. Njihova prisutnost obezbedila je dodatni značaj ovom kulturnom događaju i potvrdila njegov širi društveni i nacionalni značaj za srpsku dijasporu. Ovaj događaj je pokazao da srpska zajednica na Malti neguje svoju kulturnu baštinu i istoriju, kao i da je otvorena za nove inicijative i ideje.
U svom obraćanju, Predrag Savić je izložio ključne teme iz svog dela, koje se delimično preklapaju sa feljtonom objavljenim na portalu „Tamo daleko“. Autor je naglasio da je ovo prvi sistematski pokušaj da se rekonstruira život i delo Anatolija Ivanovića — belog ruskog emigranta koji je u Beogradu stvorio jednu od najmoćnijih izdavačkih imperija međuratne Jugoslavije. Ova knjiga je važna jer donosi nove uvide u istoriju srpske kulture i tradicije.
Savić je takođe govorio o životnom putu Anatolija Ivanovića, počevši od njegovih korena u Rostovu na Donu, preko ratnih i emigrantskih iskustava, do njegovog dolaska u Beograd gde je osnovao i razvio „Narodnu prosvetu“. Ova izdavačka kuća nije bila samo komercijalni entitet, već i značajna kulturna institucija koja je imala veliki uticaj na modernizaciju kulturnog i izdavačkog života u Srbiji i Jugoslaviji.
U nastavku izlaganja, Savić je osvetlio nastanak, uspon i tehnološki vrhunac „Narodne prosvete“. Ova kuća je okupljala mnoge intelektualce, uključujući i značajne ličnosti kao što su Isidora Sekulić i Milan Kašanin. Njihov rad i doprinos oblikovali su kulturnu misiju „Narodne prosvete“ i doprineli stvaranju bogate kulturne tradicije.
Autor je takođe podsetio na sudbine pojedinih autora i saradnika „Narodne prosvete“, među kojima su bili Desanka Maksimović, Sergej Slastikov i Anica Savić Rebac, kao i na ideološki progon Branka Lazarevića i tragičan kraj Nika Bartulovića. Ove sudbine dodatno osvetljavaju složenost i izazove sa kojima su se suočavali umetnici i intelektualci u turbulentnim vremenima.
Posebno mesto u izlaganju zauzeo je značaj „Biblioteke srpskih pisaca“, kao i uloga Isidore Sekulić, Milana Kašanina i drugih vrhunskih urednika koji su oblikovali kulturnu misiju ove kuće. Ova biblioteka je predstavljala most između prošlosti i budućnosti srpske književnosti, dok je istovremeno čuvala nasleđe i tradiciju.
Na kraju, predstavljanje Savićeve knjige nije samo bilo književno veče, već i prilika da se istakne značaj kolektivnog pamćenja i očuvanja kulture srpske dijaspore. Ovaj događaj je pokazao da, iako daleko od domovine, srpski narod i dalje neguje svoju kulturu i tradiciju, čime doprinosi bogatstvu svetske književnosti.
