Nemačka industrija, poznata kao motor evropske privrede, suočava se s ozbiljnim izazovima, gubi radna mesta zabrinjavajućom brzinom. Prema podacima nemačkog lista „Junge Freiheit“, svakog meseca nestaje oko 15.000 radnih mesta u prerađivačkom sektoru. Ove brojke potvrđuju i Savezna agencija za rad, kao i vodeći nemački privredni instituti.
Tokom 2025. godine, ugašeno je 177.000 industrijskih radnih mesta, a na kraju decembra u prerađivačkom sektoru bilo je zaposleno oko 6,5 miliona ljudi. Automobilska industrija, zajedno sa svojim dobavljačima, izgubila je 52.000 radnika, dok su mašinogradnja i metalna industrija pretrpele gubitke od 28.000, odnosno 24.000 radnika. Predsednica Savezne agencije za rad, Andrea Nales, upozorila je na nastavak smanjenja broja zaposlenih i ove godine, ističući da su dobitci u drugim sektorima nedovoljni da nadoknade gubitke u industriji.
Konsultantska kuća EY je u svojoj najnovijoj analizi pokazala da je nemačka industrija od 2019. godine izgubila više od 340.000 radnih mesta, što čini oko šest procenata ukupne radne snage. Automobilska industrija je pretrpela najteži udarac, s gubitkom od približno 126.000 poslova u poslednjih sedam godina. Veliki proizvođači kao što su Folksvagen, BMW, Mercedes, Boš i ZF već su najavili dalja smanjenja broja zaposlenih, kao i premeštanje nekih poslova na tržišta sa nižim troškovima. Rojters izveštava da zatvaranja pogona više ne mogu biti isključena.
Glavni uzroci ovih problema nisu samo ekonomske prirode. Nemačke kompanije godinama ukazuju na visoke troškove energije, opterećenja porezima, spore administrativne procese i sve oštriju konkurenciju iz Kine. Domaća potražnja je slaba, izvoz pati zbog trgovinskih tenzija i američkih carina, a nemački proizvođači automobila gube deo tržišta u Kini, gde su nekada imali gotovo monopolnu poziciju. Tanja Gener, generalna direktorka Saveza nemačke industrije, ocenila je trenutno stanje kao „kritično“, upozoravajući na opasnost od postepene deindustrijalizacije.
U statistici su se pojavili prvi znakovi oporavka, ali još uvek nije reč o sigurnom oporavku. Savezni zavod za statistiku izveštava da je u maju došlo do rasta industrijske proizvodnje od 0,9 procenata u odnosu na april, što se pretežno može pripisati automobilskoj industriji. Ipak, proizvodnja bez energetskih i građevinskih sektora i dalje je bila jedan procenat niža nego prethodne godine. Tokom cele 2025. godine, industrijska proizvodnja pala je za 1,1 procenat, a u energetskim intenzivnim granama ostala je gotovo 18 procenata ispod nivoa iz 2021. godine.
Povremeni rast narudžbina ne menja širu sliku. Kriza je zahvatila upravo one sektore na kojima je izgrađen nemački privredni model – automobile, mašine, hemikalije i metal. Ukoliko Berlin ne obezbedi povoljnije energetske uslove, jednostavnije propise i bolje uslove za nove investicije, sadašnje smanjenje radnih mesta moglo bi postati trajno premeštanje proizvodnje. Nemačka više ne raspravlja samo o prolaznom usporavanju, već o tome koliko će od njenog nekada moćnog industrijskog jezgra ostati na njenoj teritoriji.
U svetlu ovih izazova, postavlja se pitanje budućnosti nemačke industrije i njenog mesta u globalnoj ekonomiji. Održavanje konkurentnosti na svetskom tržištu postaje sve teže, a potrebne reforme su ključne za opstanak i rast sektora koji je nekada bio temelj nemačke ekonomije.
