U prvom tromesečju 2026. godine, Hrvatska je zabeležila najsnažniji rast cena zakupa stambenog prostora među zemljama Evropske unije, prema podacima Evropskog zavoda za statistiku (Eurostat). Cene zakupa su se u ovom periodu povećale za čak 21,9% u odnosu na prošlogodišnji prosek, što je značajno iznad proseka ostalih zemalja članica.
Na drugom mestu nalazi se Bugarska, gde su cene porasle za 6,4%, dok je Grčka zauzela treće mesto sa porastom od 5% u prvoj polovini godine. Ovi podaci ukazuju na dramatičan rast troškova stanovanja u Hrvatskoj, što dodatno opterećuje građane i tržište nekretnina.
Statistike su prikupljene na osnovu „stvarnih plaćanja za zakup stambenog prostora”, što je ključna komponenta Harmonizovanog indeksa potrošačkih cena (HICP) koji se koristi za merenje inflacije u evrozoni i EU. Na nivou cele Evropske unije, cene zakupa su u prvom tromesečju porasle za 1,8% u odnosu na prosek iz 2025. godine, dok je Slovenija zabeležila pad od 0,9%. U Finskoj su cene ostale na istom nivou kao i prethodne godine.
Analizirajući podatke, može se primetiti da su cene zakupa u Hrvatskoj od avgusta 2025. godine rasle iz meseca u mesec, sa ukupnim porastom od skoro 40% u odnosu na isti period prethodne godine. Još u julu prošle godine, cene su bile veće samo za 2%, što ukazuje na ubrzanje trenda rasta koji je nastavio da se intenzivira.
U prvom tromesečju 2026. godine, prosečna zakupnina u Hrvatskoj bila je viša za 39,1% nego u istom periodu prethodne godine. Ovi podaci ukazuju na to da tržište nekretnina u Hrvatskoj postaje sve manje dostupno za prosečnog građanina, što može dovesti do ozbiljnih društvenih i ekonomskih problema.
Rast cena zakupa nastavio se i u aprilu i maju, sa povećanjem „stvarnih plaćanja za zakup stambenog prostora” za 39,5% u aprilu i 40% u maju u odnosu na iste mesece prethodne godine. Ovi trendovi jasno ukazuju na to da se situacija na tržištu nekretnina ne samo da ne smiruje, već i dalje pogoršava.
Posmatrajući širi kontekst, ovakvo stanje može imati dalekosežne posledice po ekonomiju zemlje. Povećanje troškova stanovanja može smanjiti kupovnu moć domaćinstava i dovesti do povećanja siromaštva, posebno među mladima i porodicama sa niskim primanjima. Takođe, rast cena zakupa može uticati na odluke o migraciji, jer mladi ljudi i porodice možda budu primorani da traže povoljnije uslove u drugim zemljama.
Prema analitičarima, potrebno je hitno preduzeti mere kako bi se stabilizovalo tržište nekretnina u Hrvatskoj. Moguće strategije uključuju povećanje ponude stanova kroz gradnju novih stambenih objekata, kao i regulisanje cena zakupa kako bi se sprečilo daljnje poskupljenje stambenog prostora. Takođe, neophodno je raditi na unapređenju sistema subvencija za stanovanje kako bi se olakšao pristup stambenom prostoru za najugroženije kategorije stanovništva.
U svetlu ovih informacija, važno je da se vlada i relevantne institucije pozabave ovom krizom kako bi se obezbedila održiva rešenja koja će omogućiti svima pristup adekvatnom stambenom prostoru. Samo tako će se moći postići stabilnost na tržištu nekretnina i poboljšati životni standard građana u Hrvatskoj.
