Svi hoteli na Halkidikiju su otvorili svoja vrata tokom kišovitog prvomajskog vikenda uz prosečnu popunjenost od 75 odsto, pri čemu su prvi gosti stigli uglavnom iz balkanskih zemalja. Ipak, u turističkom sektoru vlada zabrinutost zbog pada rezervacija od 8 do 10 odsto u odnosu na prošlu sezonu, što može značiti da će prosečna popunjenost za celu sezonu biti oko 60 do 65 odsto. Predsednik Udruženja hotelijera Halkidikija, Grigoris Tasios, istakao je da regija oseća posledice sukoba na Bliskom istoku, ali se snažno oslanja na drumski turizam iz balkanskih zemalja i u poslednje vreme i iz Turske.
Tasios je skrenuo pažnju na ozbiljne izazove s kojima se sektor suočava, posebno zbog ekonomske krize i manjka radne snage. Trenutno je u hotelima upražnjeno 1.500 radnih mesta, a uzrok tome su „neprihvatljiva kašnjenja u izdavanju viza za radnike iz inostranstva“, koja traju duže od 90 dana. Iako je godina počela ambiciozno sa velikim brojem ranih rezervacija, došlo je do zastoja u prodaji all inclusive aranžmana.
Upravljajući sezonom po modelu „čekaj i vidi“, Tasios smatra da popunjenost u maju verovatno neće preći 65 odsto. U svetlu ovih izazova, Halkidiki se sve više okreće novim tržištima, poput Poljske i Italije. Poljsko tržište beleži značajan uspon, sa prvim čarter letovima koji kreću od 6. maja, a poljski turisti već biraju uglavnom all inclusive pakete.
Turisti iz Italije dolaze grupama ili individualno, fokusirajući se na verski i kulturni turizam. Aerodrom „Makedonija“ u Solunu sada je povezan sa sedam italijanskih destinacija, što dodatno olakšava dolazak italijanskih gostiju. Turisti sa Balkana čine čak 50 odsto ukupnih hotelskih rezervacija, a među njima su najbrojniji Bugari, Rumuni i Srbi. Takođe, primetan je dolazak turista iz Severne Makedonije, Albanije i tzv. Kosova, a prošle godine došlo je do značajnog porasta dolazaka iz Turske.
Ulazak Bugarske i Rumunije u Šengen zonu znatno olakšava putovanja, što je ključno za turizam na Halkidikiju. Otvaranje luksuznog hotela „Meravia“ u Afitosu od strane izraelskog lanca „Leonardo Hotels“ takođe bi moglo privući veći broj gostiju iz Izraela.
Međutim, i pored optimizma, Halkidiki se suočava s hroničnim problemima koji se javljaju svake sezone kada se broj posetilaca udesetostruči. Glavni problemi ostaju nestašica vode, zastarela vodovodna mreža, neadekvatni sistemi za prečišćavanje otpadnih voda i loša putna infrastruktura, posebno u unutrašnjosti i na Sitoniji. Na sreću, obilne padavine ove godine doprinele su stabilizaciji situacije sa vodosnabdevanjem, jer navodnjavanje polja još nije počelo u punom obimu.
Na kraju, Tasios je upozorio na rast privatnog smeštaja, naglašavajući da Halkidiki ima 49.200 kreveta u hotelima, dok se procenjuje da u sektoru kratkoročnog izdavanja, poput Airbnb-a, postoji oko 50.000 prijavljenih i još oko 15.000 neprijavljenih ležajeva. Turistički radnici takođe prate uvođenje novog evropskog sistema biometrijske kontrole (EES) kako bi se utvrdilo da li će to stvoriti dodatne gužve na kopnenim graničnim prelazima.
U svetlu ovih izazova, Halkidiki nastavlja da se prilagođava i traži nove načine za privlačenje turista, s nadom da će se sezonu završiti uspešno uprkos preprekama s kojima se suočava.
