Srbija se ponosno ističe kao jedan od najvećih izvoznika maline na svetskoj sceni, ali manje je poznato da se nalazi i u vrhu izvoza još jednog voća – višnje. Prema najnovijim podacima, Srbija je peta u svetu po izvozu višanja, a godišnji prihodi od ovog voća premašuju gotovo 59 miliona evra.
Najveće količine srpskih višanja odlaze na tržišta Evropske unije, a značajan deo izvoza se plasira i u Rusiju i Bosnu i Hercegovinu. U 2022. godini, najveća vrednost izvoza višanja zabeležena je prema Nemačkoj, koja je uvezla višnje u vrednosti od 2.957 hiljada dolara. Italija je na drugom mestu sa iznosom od 1.150 hiljada dolara, dok je Rusija na trećem mestu sa 895 hiljada dolara. Austrija takođe čini značajan deo tržišta sa izvozom u vrednosti od 515 hiljada dolara.
Iako Srbija beleži značajne rezultate u izvozu višanja, po vrednosti izvoza zaostaje za zemljama poput Kanade i Sjedinjenih Američkih Država. Ove zemlje, iako izvoze manje količine višanja, uspevaju da prodaju svoje proizvode po znatno višim cenama. Na primer, jedinična cena izvoza višanja iz Srbije iznosila je 0,6 dolara po kilogramu u 2014. godini, dok je dostigla najvišu cenu od 2,57 dolara po kilogramu u 2025. godini.
Stručnjaci ukazuju na to da bi, s obzirom na to da je ovogodišnji rod višanja izuzetno dobar, mogla doći do drastičnog smanjenja cena izvoza. Očekuje se da bi cena mogla pasti na između 1 i 1,5 dolara po kilogramu, ali će se ta procena verovatno potvrditi tek na jesen.
S obzirom na to da je višnja jedan od ključnih izvoznika Srbije, neophodno je nastaviti sa unapređenjem tehnika uzgoja i obrade, kako bi se povećala konkurentnost na međunarodnom tržištu. Kvalitet srpskih višanja je prepoznat širom sveta, ali je ključno da se rad na kvalitetu proizvoda i dalje nastavi kako bi se postigle bolje cene i veći prihodi.
U cilju podrške voćarima, država i relevantne institucije bi trebalo da razmotre mogućnosti za poboljšanje infrastrukture, kao i za osposobljavanje farmera za primenu savremenih tehnologija u proizvodnji. Takođe, promocija srpskih višanja na inostranim tržištima mogla bi dodatno doprineti povećanju potražnje i prodaje.
Tržište višanja je dinamično i podložno promenama, te je važno pratiti globalne trendove i prilagođavati se novim zahtevima kupaca. Razvoj novih proizvoda kao što su sokovi, džemovi ili sušene višnje može otvoriti nova tržišta i povećati vrednost izvoza.
U zaključku, Srbija ima sve predispozicije da postane još jači igrač na svetskom tržištu višanja, ali je ključno raditi na strategijama koje će omogućiti održiv i profitabilan razvoj. Ova voćka ne samo da doprinosi ekonomiji, već i jača identitet i brend Srbije na globalnoj sceni. U tom smislu, ulaganje u kvalitet, inovacije i promociju višanja može doneti dugoročne benefite, kako za proizvođače, tako i za ekonomiju zemlje u celini.
