U Srbiji se svake godine dijagnostikuje oko 800 novih slučajeva raka grkljana, a otorinolaringolog dr Milan Dragišić ističe da su pušenje i konzumacija alkohola glavni faktori rizika za ovu bolest. Ova vrsta raka može značajno uticati na kvalitet života pacijenata, a posebno na njihove sposobnosti govora i gutanja, što može imati ozbiljne posledice na njihovu psihološku i društvenu dobrobit.
Kada se oboli od raka grkljana, pacijenti se suočavaju sa teškim oporavkom, koji često uključuje učenje ponovnog gutanja i govora. Nakon operacije, disanje se odvija kroz trajni otvor na vratu, što značajno menja način života. Osim fizičkih problema koje donosi bolest, pacijenti se često suočavaju i sa psihološkim i socijalnim izazovima.
Jedan od glavnih simptoma koji može ukazivati na rak grkljana je promuklost koja traje duže od dve nedelje. Dragišić naglašava da je važno obratiti pažnju na promuklost koja se pojačava tokom dana, zajedno sa povećanjem govora. U ranim stadijumima bolesti, bol se obično ne pojavljuje, a promuklost može biti jedini znak kada je tumor ograničen na glasne žice. U slučajevima kada su zahvaćeni drugi delovi grkljana, mogu se javiti i otežano ili bolno gutanje, kao i osećaj knedle u grlu.
Nažalost, mnogi pacijenti ne prepoznaju ozbiljnost svojih simptoma i često ih povezuju sa prehladom ili drugim, manje ozbiljnim zdravstvenim problemima. Dragišić ističe da se pacijenti često javljaju lekaru u uznapredovalim stadijumima bolesti, što dodatno komplikuje proces lečenja.
Jedan od pacijenata, Duško Ribić, doživeo je karcinom koji je započeo na glasnim žicama i proširio se na ostale delove grkljana. Zbog toga je bio podvrgnut totalnoj laringektomiji, operaciji koja podrazumeva uklanjanje celog grkljana. Ribić se prisetio trenutka kada mu je lekar saopštio da će morati da mu izvade grkljan, ističući da je to bio šok za njega. Kako je rekao, u prvi mah nije mogao da shvati sve posledice koje će operacija imati na njegov život.
Nakon totalne laringektomije, pacijenti su primorani da se prilagode novim načinima disanja i ishrane. Umesto disanja kroz nos i usta, pacijenti dišu kroz trajni otvor na vratu. U prvim danima nakon operacije, normalno uzimanje hrane i pića je gotovo nemoguće, a pacijenti prolaze kroz dug proces rehabilitacije kako bi ponovo naučili da jedu i govore. Ribić je napomenuo da je rehabilitacija često teška i da se mali broj pacijenata uspešno vraća normalnom govoru.
Ribić se danas bori za prava i bolju dostupnost savremenih metoda rehabilitacije za laringektomisane pacijente. Njegova misija je da se podignu svest i razumevanje o potrebama ovih osoba, kako bi se smanjila stigmatizacija i unapredili uslovi za rehabilitaciju. On se nada da će se u budućnosti moderni protokoli i pomagala brže uvesti u praksu, kako bi se pacijentima olakšao proces povratka u normalan život.
Sveobuhvatna podrška i razumevanje društva su ključni za poboljšanje kvaliteta života laringektomisanih pacijenata. Ribić naglašava da je važno da društvo prepozna njihovu borbu i pruži im potrebnu podršku, kako bi se povećao broj uspešnih rehabilitacija i smanjila stigmatizacija. Njegova poruka je jasna: ljudi sa ovim izazovima su i dalje aktivni članovi društva i zaslužuju jednake mogućnosti za rehabilitaciju i život bez predrasuda.
