Ministarka rudarstva i energetike, Dubravka Đedović Handanović, izjavila je danas u Atini da Srbija radi na pozicioniranju kao regionalni energetski centar, kroz koji će prolaziti veći deo gasa i struje od juga ka severu Evrope. Ona je naglasila da Srbija planira da uloži dodatnih 1,2 milijarde evra u izgradnju gasnih interkonekcija sa Rumunijom i Severnom Makedonijom, kao i u jačanje unutrašnje gasne infrastrukture.
„Naš cilj, kratkoročni i dugoročni, jeste da povećamo broj gasnih i električnih interkonekcija kako bismo ostvarili maksimalnu korist. Ne samo za naše potrebe, već i u geopolitičkom smislu“, izjavila je Đedović Handanović na ministarskom panelu „Ispunjavanje ciljeva do 2030 – Obaveze liderstva za energetsku tranziciju“, u okviru Samita o energetskoj tranziciji u Atini, koji je organizovao Financial Times.
Ministarka je istakla da je Srbija prva u regionu koja je usvojila regulativu EU u vezi sa povezivanjem sa tržištem električne energije. Ona je naglasila da Grčka, kao obalska zemlja, ima svoj interes u ovom projektu, jer energenti lakše dolaze do nje nego do centralne Evrope, a istovremeno može da distribuira veliku količinu struje.
Srbija, kao najveća zemlja Balkanskog poluostrva, ima ključnu energetsku infrastrukturu koja poboljšava njenu geopolitičku poziciju. „Ulažemo u gasne interkonekcije, povezujući se sa Bugarskom, a planiramo da uložimo još 1,2 milijarde evra u nove interkonekcije sa Severnom Makedonijom i Rumunijom, kako bismo došli do novih izvora gasa“, dodala je ministarka.
Đedović Handanović je istakla da se ta sredstva odnose i na jačanje regionalnih magistralnih gasovoda, koji su stari 30 do 40 godina, kako bi se omogućila ključna gasna žila od juga ka severu. „Planiramo kapacitet od 20 do 25 milijardi metara kubnih godišnje, što će značajno poboljšati sigurnost snabdevanja Srbije i jugoistočne Evrope“, naglasila je.
Ministarka je takođe govorila o električnoj energiji i planovima za povećanje prenosnih kapaciteta. „Okruženi smo sa četiri zemlje EU i zemljama Balkana, pa moramo da jačamo naše kapacitete. Transbalkanski koridor je delimično završen, a radimo i na novom koridoru koji ide od Obrenovca do Bajine Bašte“, dodala je ona.
Đedović Handanović je napomenula da će Srbija povećati svoje interkonekcije sa 4.000 na 6.000 MW, što će omogućiti dodatnu sigurnost i povezivanje sa tržištem EU. „Srbija je prva u regionu koja je transponovala regulativu EU. Očekujemo bržu verifikaciju od Evropske komisije, jer tri godine čekanja na spajanje tržišta je predugo“, rekla je ona.
Ministarka je naglasila važnost spajanja tržišta, posebno za Srbiju, koja je najbrže napredovala sa reformama u energetskom sektoru. „Nismo zadovoljni time što se spajanje tržišta očekuje tek 2028. godine. To bi trebalo da bude 2027., pa institucije EU moraju raditi brže i posvećenije“, dodala je.
Đedović Handanović je takođe komentarisala novu taksu EU na emisije ugljenika, naglašavajući da je razmena električne energije između regiona i EU opala, što nije povoljno. „Moramo prvo da spojimo tržišta, a zatim da uvodimo karbon taksu. Inače, trpeće i EU i balkanske zemlje“, rekla je ona.
Srbija ima jasne planove za ulaganje u energetsku infrastrukturu, sa kapacitetom prirodnog gasa od četiri milijarde kubika nakon izgradnje interkonekcija sa Rumunijom i Severnom Makedonijom do 2030. godine. „Energetska preduzeća moraju raditi brže i odgovornije. 2024. godina će biti rekordna po investicijama u energetiku“, poručila je ministarka.
Na kraju, Đedović Handanović je naglasila da će sutra predstavljati Srbiju na samitu ministara energetike u Atini, gde će se diskutovati o regionalnom povezivanju, jačanju infrastrukture i zajedničkim projektima za veću energetsku bezbednost. „Cilj je završiti Južni gasni koridor do kraja sledeće godine“, zaključila je ona.
