Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije (PKS), naglasio je potrebu za ponovnim fokusiranjem na izgradnju digitalne ekonomije zasnovane na veštačkoj inteligenciji (VI) kako bi Srbija postala zemlja koja proizvodi sopstvene proizvode, a Zapadni Balkan pomaknuo se prema statusu regije koja stvara originalne proizvode namenjene globalnom tržištu. Ove reči izrečene su na panelu pod nazivom „Izgradnja ekonomije veštačke inteligencije – Podaci, infrastruktura i konkurentnost“, koji je deo konferencije BELTALKS: Beogradski ekonomski razgovori.
Čadež je istakao da je za uspešnu implementaciju digitalne ekonomije ključno da VI postane integralni deo industrijskih procesa domaćih kompanija, s obzirom na bogatu industrijsku tradiciju Srbije koja čini osnovu njene ekonomije. „Napredak ćemo meriti prema broju proizvođačkih firmi koje koriste VI u svojim procesima. To je vitalni pokazatelj za implementaciju VI i njen uticaj na privredu, s obzirom na to da se ekonomija Srbije oslanja na industrijsku proizvodnju“, rekao je Čadež.
Pored toga, naglasio je važnost kontinuiranog ulaganja u digitalnu infrastrukturu, što su do sada činili država i privatni sektor. Takođe, ukazao je na potrebu za jačanjem energetskog sektora kombinovanjem obnovljivih izvora sa nuklearnom energijom. Čadež je otkrio da Srbija već deset godina postavlja temelje za razvoj veštačke inteligencije, i najavio završetak nacionalnog jezičkog modela pre specijalizovane izložbe EXPO 2027 u Beogradu. Srpski LLM modeli i modeli rasuđivanja razvijaju se u saradnji s evropskom firmom Mistral, a cilj je da domaće kompanije i institucije dobiju bezbedne i personalizovane modele prilagođene srpskom jeziku i lokalnom pravnom sistemu.
Dalji digitalni razvoj, prema Čadeževim rečima, treba biti usmeren ka potrebama privrede, uz povezivanje obrazovanja, infrastrukture i poslovnog sektora. Takođe, potrebno je ulagati u računarske kapacitete i infrastrukturu, uključujući Državni data centar u Kragujevcu i superkompjutere.
Ana Brnabić, predsednica Narodne skupštine, ukazala je na tri ključna preduslova za razvoj veštačke inteligencije u Srbiji: izgradnju baze podataka kroz eUpravu, razvoj znanja i talenata, i izgradnju potrebne infrastrukture, kao što su data centri i superkompjuteri. Prema njenim rečima, zahvaljujući ovim naporima, IKT sektor u Srbiji postao je najbrže rastući deo privrede, a očekuje se da će izvoz IKT usluga na kraju godine premašiti pet milijardi evra.
Aleksandar Bogdanović, generalni direktor i predsednik Izvršnog odbora Yettel Bank, istakao je da veštačka inteligencija nije prolazni trend, već važan deo budućnosti. On je dodao da su njegovi kolege iz drugih zemalja bili iznenađeni napretkom Srbije u oblasti digitalizacije i organizacije usluga.
Stefan Andonovski, ministar za digitalnu transformaciju Republike Severne Makedonije, naveo je da oko 40 odsto kompanija u njegovoj zemlji koristi AI alate, ali da samo pet odsto malih i srednjih preduzeća primenjuje prave AI modele. Upozorio je da samo korišćenje četbotova bez promene unutrašnjih procesa ne donosi suštinsku transformaciju poslovanja. On je dodao da bi kompanije koje ne usvoje napredne AI tehnologije mogle da se suoče sa ozbiljnim problemima u konkurenciji sa velikim firmama koje primenjuju prave AI agente.
U svetlu ovih diskusija, jasno je da Srbija i dalje ima potencijal da postane lider u oblasti veštačke inteligencije i digitalne ekonomije, ali će za to biti potrebno da se preduzmu konkretni koraci u implementaciji i razvoju potrebne infrastrukture i obrazovanja. Izgradnja digitalne ekonomije u Srbiji zahteva zajedničke napore svih sektora, kako bi se stvorili uslovi za inovacije i konkurentnost na globalnom tržištu.
