Epidemija ebole koja trenutno pogađa Demokratsku Republiku Kongo i Ugandu izazvala je hitnu mobilizaciju Svetske zdravstvene organizacije (SZO), Evropskog centra za sprečavanje i kontrolu bolesti (ECDC) i lokalnih javnozdravstvenih institucija. Ova situacija je izazvala ozbiljnu zabrinutost stručnjaka, s obzirom na to da je SZO procenila da predstavlja vanrednu situaciju za javno zdravlje od međunarodnog značaja. Do sada je u ove dve zemlje potvrđeno više od 300 sumnjivih slučajeva, dok je 88 osoba izgubilo život. U cilju prevencije, Sjedinjene Američke Države su već uvele 30-dnevnu zabranu ulaska za putnike iz DR Konga, Ugande i Južnog Sudana.
Generalni direktor SZO, Tedros Adhanom Gebrejesus, izrazio je svoju duboku zabrinutost zbog brzine širenja virusa i njegovih posledica. ECDC je već poslao stručnjake u Kongo kako bi pružili podršku u planiranju i koordinaciji odgovora na terenu. Pored toga, Služba Evropske unije za civilnu zaštitu i humanitarnu pomoć razmatra mogućnost slanja tima specijalista za prevenciju, nadzor i komunikaciju rizika.
Portparol ECDC-a je naveo tri ključna faktora koji trenutno najviše brinu stručnjake. Prvi je kasno otkrivanje lokalnih žarišta, što ukazuje na to da se virus možda širio neopaženo duže vreme. Zbog toga postoji zabrinutost da je broj prijavljenih slučajeva značajno potcenjen, a geografska rasprostranjenost epidemije veća nego što se trenutno zna. Drugi faktor je nepristupačan teren, jer je epidemija pogodila udaljene i teško dostupne regije što otežava rad medicinskih timova. Treći faktor je opasan soj virusa, poznat kao Bundibugyo, za koji trenutno ne postoje odobrene vakcine niti specifični tretmani.
U Srbiji, Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ pažljivo prati epidemiološku situaciju u vezi sa ebolom i primenjuje međunarodne preporuke SZO. Rizik od unošenja i širenja ebole u Republici Srbiji je izuzetno nizak, ali se sprovode standardni zdravstveni nadzori i algoritmi postupanja za putnike iz ugroženih područja.
Ebola hemoragijska groznica je veoma retka, ali smrtonosna virusna infekcija. Period inkubacije traje od 2 do 21 dan, a bolest počinje naglo sa visokom temperaturom, bolovima u mišićima, dijarejom, glavoboljom, umorom i bolom u stomaku. Mogu se javiti i osip, grlobolja i konjunktivitis. Pacijent postaje zarazan tek sa pojavom prvih simptoma, kao što je temperatura.
Virus se prenosi direktnim kontaktom sa krvlju, tkivima i telesnim tečnostima zaraženih ili preminulih osoba, kao i putem kontaminiranih igala. Takođe, zaraza je moguća kontaktom sa zaraženim životinjama, kao što su majmuni, ili seksualnim putem. Iako prenošenje kapljičnim putem nije zabeleženo, savetuje se korišćenje maski i zaštite za oči ako pacijent povraća ili ima respiratorne simptome.
Putnicima koji planiraju posete pogođenim područjima savetuje se strogo pridržavanje mera zaštite. To uključuje izbegavanje kontakta sa telesnim tečnostima obolelih, predmetima koje su oni koristili, kao i izbegavanje bilo kakvog kontakta sa divljim životinjama. Uzimajući sve ove informacije u obzir, važno je ostati informisan i pratiti savete zdravstvenih vlasti kako bi se zaštitili od potencijalnog rizika. Epidemija ebole predstavlja ozbiljnu pretnju ne samo za pogođene zemlje, već i za međunarodnu zajednicu, stoga je koordinacija i brza reakcija ključna za sprečavanje širenja virusa.
