Iako kažu da vreme leči sve, Jovan Grčić, otac pokojnog Nemanje Grčića, ne može da zaboravi gubitak svog sina, koji je ubijen pre sedam godina u Vrdniku, podno Fruške gore. Nemanja, koji je imao 37 godina, ubijen je na Veliki petak, a zločina su se latili njegova nevenčana supruga Danijela Đilasović i njen ljubavnik Zoran Dimić. Jovan ističe da i posle toliko vremena ne zna šta je bio motiv za taj strašni zločin.
Nemanja je usmrćen hitcem iz pištolja, a tokom suđenja, Dimić je proglašen krivim za teško ubistvo i osuđen na 15 godina zatvora. Osim toga, dobio je još šest godina zbog nedozvoljenog nošenja oružja, tako da mu je izrečena jedinstvena kazna od 20 godina. Danijela je osuđena na osam godina zatvora zbog pomaganja u ubistvu. Nakon žalbi, kazna Dimiću je smanjena na 15 godina od strane Apelacionog suda u Novom Sadu.
Jovan Grčić se brine o dve devojčice, koje su rezultat braka između Nemanje i Danijele. One su sada sa njim, a Jovan je postao njihov hranitelj. Starateljstvo je dodeljeno beogradskom Centru za socijalni rad. Jedna devojčica pohađa šesti razred, dok je druga dve godine mlađa. Jovan ističe da su deca divna i da im redovno omogućava posete majci u zatvoru. On i njegova žena su nedavno otišli u penziju, pa imaju više vremena da se posvete deci.
U vezi sa kaznama izrečenim Dimiću i Đilasovićevoj, Jovan nije zadovoljan, ali priznaje da je sud tako odlučio. On se često vraća na uspomene na svog sina i oseća duboku prazninu koju je ostavio za sobom.
Prema optužnici, Danijela je namamila svog supruga u vikendicu, a zatim otvorila vrata, omogućivši Dimiću da uđe i izvrši zločin. U trenutku kada je Dimić ušao, Nemanja je ležao na krevetu. Kada je video Dimića, skočio je ka njemu, a potom je usledilo rvanje. U tom trenutku, ispaljen je hitac iz pištolja sa prigušivačem, koji je pogodio Nemanju pravo u srce, što je rezultiralo njegovom smrću.
Ova tragična situacija izaziva duboku tugu i zapanjenost u porodici, ali i šire. Jovan se nada da će pravda biti zadovoljena, iako su kazne koje su izrečene, po njegovim rečima, nedovoljne s obzirom na težinu zločina. Porodica Grčić se i dalje suočava sa posledicama ovakvog gubitka, a posebno sa izazovima koje donosi briga o deci, koja su izgubila oca u najranijem uzrastu.
S obzirom na sve što se desilo, Jovan nastoji da bude što bolji otac svojim unukama, te im pruža ljubav i podršku kako bi im olakšao ovu tešku situaciju. Često razmišlja o svom sinu i o tome kako bi se stvari možda drugačije odvijale da nije došlo do ovog tragičnog događaja.
U ovoj priči o gubitku, boli i potrazi za pravdom, Jovan Grčić ostaje simbol ljudske izdržljivosti i snage. Njegova posvećenost deci i želja da im pruži stabilnost, uprkos svim nedaćama, pokazuje koliko je važno pružiti podršku porodicama pogođenim nasiljem. U društvu koje se bori sa problemima nasilja i kriminala, ovakve priče su podsećanje na to koliko su porodice ranjive i koliko je važno raditi na prevenciji i zaštiti onih najmlađih.
