Francusko-iranska rediteljka, ilustratorka i aktivistkinja Marđan Satrapi preminula je u 56. godini. Vest o njenoj smrti potvrđena je iz Jelisejske palate u Parizu. Satrapi je poznata širom sveta kao autorka kultnog grafičkog romana „Persepolis“, kao i za istoimenu filmsku adaptaciju koja joj je donela međunarodnu slavu i priznanja.
U oproštajnoj poruci iz Jelisejske palate istaknuto je da je Satrapi bila jedna od najvažnijih figura savremene francuske kulture. „Opčinila je svetsku publiku Persepolisom“, poručili su, nazivajući je „vodećom figurom francuske kulture, posvećenoj slobodi, čiji je rad nosio univerzalnu poruku i doneo joj ogromnu međunarodnu slavu“.
„Persepolis“, prvi put objavljen 2000. godine, prati odrastanje mlade devojke tokom i nakon Iranske revolucije iz 1979. godine. Delo je brzo steklo kultni status, a osam godina kasnije pretočeno je u filmsku adaptaciju koja je bila nominovana za Oskara u kategoriji najboljeg animiranog filma. Satrapi je bila jedna od rediteljki tog ostvarenja, koje je publici približilo njeno detinjstvo u Teheranu i život pod strogim pravilima uspostavljenim nakon revolucije.
Njena životna priča bila je podjednako fascinantna kao i dela koja je stvarala. Kao tinejdžerka školovala se u Austriji, a potom se vratila u Iran, gde je zatekla značajno promenjeno društvo. Nakon studija vizuelnih komunikacija u Teheranu i kratkog perioda provedenog u domovini, odlučila je da se preseli u Francusku, gde je nastavila obrazovanje i izgradila uspešnu umetničku karijeru. Francusko državljanstvo dobila je 2006. godine.
Vest o njenoj smrti dodatno je rastužila poštovaoce njenog rada nakon što je prijatelj porodice otkrio da se nikada nije oporavila od gubitka supruga Matijasa Ripea, koji je preminuo prošle godine. „Umrla je od tuge nešto više od godinu dana posle smrti muža Matijasa Ripe, ljubavi njenog života“, prenela je agencija Frans pres reči njenog bliskog prijatelja.
Tokom života, Satrapi je bila poznata i po svom aktivizmu. Otvoreno je kritikovala vlasti u Iranu i pružala podršku pokretima koji su se borili za ljudska prava i slobodu žena. Posebno je bila angažovana tokom protesta „Žena, život i sloboda“, koji su izbili nakon smrti Mahse Amini 2022. godine. „Nazivali su me lažovom i špijunom. Naučila sam da se ne plašim“, govorila je ona.
„Nije da ne osećate strah, osećate ga, ali onda odlučite da li vam je stalo do njega ili ne. Nisam neustrašiva ili neoprezna, ali u mojoj zemlji deca od 17 godina su streljana, dok ja živim više od pola veka“, izjavila je tada. Njena borba za slobodu i ljudska prava bila je sastavni deo njenog stvaralaštva. Pored „Persepolisa“, ostavila je trag i kroz filmove „Radioaktivno“, „Glasovi“, „Poulet aux Prunes“ i „La Bande des Jotas“, kao i kroz književna dela „Vez“ i „Žena, život, sloboda“.
Brojni umetnici, saradnici i poštovaoci širom sveta opraštaju se od žene koja je svojim delima spojila umetnost, ličnu ispovest i društveni angažman. Njeno nasleđe nastaviće da inspiriše generacije. Satrapi je svojim radom ostavila neizbrisiv trag, kako u svetu umetnosti, tako i u borbi za ljudska prava, čime je postala simbol otpora i slobode.
Njena dela će se i dalje proučavati i s poštovanjem se sećati, a njen glas će ostati snažan u aktivizmu i umetnosti. Marđan Satrapi će ostati zapamćena kao umetnica koja je hrabro delila svoju priču i borila se za pravdu, ne samo za sebe već i za sve one koji su se suočavali sa sličnim izazovima. Njena smrt je veliki gubitak za svet kulture i aktivizma, ali njen duh živi kroz njena dela i uticaj koji je ostavila.
