Srbija danas obeležava Nacionalni dan rodne ravnopravnosti, a tim povodom je u Palati Srbija organizovana konferencija „Savezništvo za jednakost“. Ova konferencija okupila je predstavnike institucija, međunarodnih organizacija, diplomatskog kora, lokalnih samouprava, privrede i civilnog društva kako bi se razgovaralo o važnosti rodne ravnopravnosti u društvu.
Ministarka bez portfelja, Tatjana Macura, naglasila je značaj obrazovanja za žene i sticanja političkih prava kao temelja na kojima se grade principi jednakih mogućnosti i rodne ravnopravnosti. Ona je istakla da iako se čini da se olako prelazi preko borbe za pravo žena da uče, rade, stvaraju i odlučuju, obrazovanje treba da se tretira kao najdragoceniji resurs koji Srbija ima. Prema njenim rečima, žene čine većinu preduzetnika i trećinu naučnika u zemlji.
Macura je takođe napomenula da je Srbija rangirana kao 22. u svetu, 11. u Evropi i prva u regionu po udelu žena u svim nivoima vlasti. Ovi rezultati su plod politike koja rodnu ravnopravnost postavlja kao strateški cilj, a obrazovanje kao prioritet. Ona je dodala da žene u Srbiji danas obavljaju najviše državne funkcije i predstavljaju pokretački duh društvenog, političkog i ekonomskog razvoja.
Zamenica šefa Delegacije EU u Srbiji, Plamena Halačeva, istakla je da je ukaz kneza Mihaila Obrenovića, koji je ženama omogućio pravo na formalno obrazovanje, bio hrabar čin i jasna poruka da ravnopravnost nije privilegija, već pravo. Halačeva je naglasila da, iako su žene i devojčice nikada bliže punoj ravnopravnosti, one su istovremeno bliže riziku od gubitka teško stečenog napretka. Na globalnom nivou, žene uživaju samo 64% zakonskih prava koja imaju muškarci.
Ona je ukazala na to da zakoni u mnogim osnovnim oblastima života i dalje sistematski stavljaju žene u nepovoljniji položaj, čak i u Evropskoj uniji. Halačeva je podsetila na novu Strategiju za rodnu ravnopravnost koju je Evropska komisija usvojila, koja predviđa konkretne mere za uklanjanje prepreka koje žene i dalje sputavaju.
Takođe, naglasila je da je pravni okvir za rodnu ravnopravnost u Srbiji potrebno hitno uskladiti sa zakonodavstvom i standardima EU. Obustava primene Zakona o rodnoj ravnopravnosti nakon odluke Ustavnog suda iz juna 2024. godine je zaustavila dalji napredak, što je prema njenim rečima, ne samo pravno, već i moralno pitanje.
Halačeva je poručila da EU ostaje pouzdan i posvećen partner Srbije na putu ka ostvarivanju rodne ravnopravnosti, uz konkretne promene kroz zajedničke projekte sa Vladom, lokalnim samoupravama i organizacijama civilnog društva.
Tokom konferencije održane su četiri panel diskusije sa ciljem razmene iskustava i unapređenja politika koje doprinose rodnoj ravnopravnosti, ekonomskom osnaživanju žena i jačanju njihovog učešća u procesima donošenja odluka. Takođe, dodeljena je nagrada „Liderka godine“.
Nacionalni dan rodne ravnopravnosti u Srbiji obeležava se 11. juna i ustanovljen je odlukom Vlade Srbije 2021. godine sa ciljem podizanja svesti o važnosti rodne ravnopravnosti i unapređenju položaja žena u društvu. Ova posvećenost ukazuje na to da je postizanje ravnopravnosti proces koji zahteva kontinuiranu borbu i angažman svih slojeva društva, a obrazovanje ostaje ključni faktor u tom procesu.
