Aleksandra Joksimović, predsednica Centra za spoljnu politiku i bivša ambasadorka Srbije u Velikoj Britaniji, nedavno je komentarisala nemačko-francuski non-pejper koji predlaže novi model ubrzanog približavanja Zapadnog Balkana i Moldavije Evropskoj uniji (EU). Ona je istakla da ovaj dokument pokazuje da EU traži načine da održi politiku proširenja i da potvrdi konkretne korake ka novim članicama. Joksimović je naglasila da je važno da se proces približavanja EU pokrene, ali je i ukazala na izazove u vezi sa trenutnim pristupnim pravilima.
Novi non-pejper, koji su predstavile Francuska, Nemačka, Belgija, Luksemburg i Holandija, predviđa uvođenje novih mehanizama za zaštitu vladavine prava i drugih vrednosti EU, uz predlog o ograničenim pravima budućih članica. Joksimović je ukazala na to da se ne može govoriti o konačnom modelu dok se zemlje članice ne izjasne, a da su prošle iskustva s prethodnim članicama koje su otežavale donošenje važnih odluka, poput Mađarske.
Prema njenim rečima, EU takođe traži načine da ispuni svoja obećanja, uključujući naredni krug proširenja tokom mandata trenutne Evropske komisije. Joksimović je napomenula da su prethodni uslovi koje su postavljene novim članicama, u vezi sa vladavinom prava, već postojali, te da će od konačnog dogovora članica zavisiti da li će ti uslovi biti pooštreni.
Ona je naglasila da je ključno da Srbija ispuni određene uslove kako bi izbegla blokadu u procesu pristupanja. EU je ta koja postavlja uslove za buduće pregovore, a Joksimović smatra da je bolje pronaći način za napredak nego ne postići ništa. Takođe je istakla da su potrebni novi modeli koji bi omogućili i Ukrajini napredak bez nepravde prema Zapadnom Balkanu, uz očuvanje kredibiliteta procesa proširenja.
Joksimović je ukazala na to da se trenutna potreba za promenom pristupnih pravila povezuje sa situacijom u Ukrajini, koja je zatražila da postane članica EU do 2027. godine, što je, prema njenim rečima, nemoguće. U tom kontekstu, ona veruje da će se EU suočiti s vremenskim pritiscima, gde će biti potrebno ostvariti obećanja o novom proširenju ili će se proces ponovo pokazati kao neodrživ.
Ona je izrazila uverenje da će Crna Gora sigurno postati članica EU, dok se u isto vreme traže modeli koji bi omogućili napredak Ukrajine, a da to ne bude nepošteno prema zemljama Zapadnog Balkana. Na pitanje o tome da li će EU Srbiji dozvoliti da održava saradnju sa Amerikom kakva je sada, Joksimović je napomenula da strateški dijalog nije jedinstven proces, već da ga Amerika vodi sa mnogim zemljama.
Kao zaključak, Joksimović je istakla da otvaranje ideje o strateškom dijalogu donosi određenu vremensku pauzu, jer je ovaj dijalog bio uslovljen nastavkom dijaloga između Beograda i Prištine. Ona je dodala da se najavljuje nastavak razgovora o strateškom dijalogu, ali je naglasila da je ključna tema energetska zavisnost regiona Zapadnog Balkana od Rusije i njena zamena diversifikacijom prema Sjedinjenim Američkim Državama, što može predstavljati izazov za EU.
Joksimović je takođe istakla da je proces pristupanja EU kompleksan i da zahteva pažljivu analizu i saradnju svih strana kako bi se postigao održiv napredak u regionu. Potrebno je pronaći ravnotežu između interesa EU, izazova koje postavlja Ukrajina i potreba zemalja Zapadnog Balkana, kako bi se osiguralo da svi učesnici u procesu imaju jednake šanse za napredak ka članstvu u EU.
