Više od 840.000 ljudi godišnje umire od zdravstvenih problema povezanih sa psihosocijalnim rizicima na radu, uključujući dug radni vek, nesigurnost zaposlenja i uznemiravanje na radnom mestu, navodi se u novom izveštaju Međunarodne organizacije rada (ILO). Ovi rizici su često povezani sa kardiovaskularnim bolestima i poremećajima mentalnog zdravlja, kao što je sklonost samoubistvu.
Manal Aci, šefica tima za politike i sisteme bezbednosti i zdravlja na radu u ILO, ističe da psihosocijalni rizici postaju jedan od najvećih izazova za zdravlje i bezbednost na radu. Unapređenje psihosocijalnog radnog okruženja ključno je ne samo za zaštitu mentalnog i fizičkog zdravlja zaposlenih, već i za jačanje produktivnosti i održivog ekonomskog razvoja. Rad oblikuje identitet pojedinca, društvene veze i ekonomsku sigurnost, a način na koji se organizuje može imati značajan uticaj na blagostanje zaposlenih.
Izveštaj naglašava da kombinovani efekti kardiovaskularnih bolesti i mentalnih poremećaja dovode do gubitka od 1,37% globalnog BDP-a na godišnjem nivou. U Evropi, ILO beleži 112.333 smrtna slučaja i gubitak od 1,43% BDP-a. Kardiovaskularne bolesti čine većinu smrtnih ishoda, ali mentalni poremećaji dovode do većeg gubitka zdravih godina života.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (WHO), depresija i anksioznost su odgovorne za oko 12 milijardi izgubljenih radnih dana godišnje. Najčešća stanja uključuju depresiju, anksiozne poremećaje, sindrom izgaranja, poremećaje sna i hronični umor. Problemi sa mentalnim zdravljem mogu pogoršati fizičko zdravlje kroz nezdrave mehanizme suočavanja sa stresom, kao što su pušenje, konzumacija alkohola i fizička neaktivnost, što može dovesti do gojaznosti i drugih hroničnih bolesti.
Izveštaj takođe ukazuje na to da se psihosocijalni rizici međusobno prepliću tokom vremena, pri čemu nezdrave navike dodatno pogoršavaju negativne zdravstvene efekte izloženosti psihosocijalnom stresu. Dugo radno vreme, zlostavljanje, stres, nesklad između uloženog truda i nagrade, nesigurnost zaposlenja, nasilje i uznemiravanje su glavni uzroci lošeg zdravlja među zaposlenima.
Važno je napomenuti da dugo radno vreme ostaje rasprostranjeno, a ILO procenjuje da 35% radnika na globalnom nivou radi više od 48 sati nedeljno. Istraživanje WHO pokazuje da rad od 55 ili više sati nedeljno povećava rizik od moždanog udara za 35% i rizik od smrti od ishemijske bolesti srca za 17%, u poređenju sa radom od 35 do 40 sati nedeljno.
Zlostavljanje i drugi oblici uznemiravanja su takođe označeni kao značajan problem. Izveštaj navodi da je 23% radnika širom sveta doživelo makar jedan oblik nasilja ili uznemiravanja tokom radnog veka, pri čemu je psihološko nasilje najčešće.
Kako bi se suočili sa ovim izazovima, organizacije treba da prepoznaju rizike i uvedu preventivne mere. Digitalizacija, veštačka inteligencija, rad na daljinu i novi oblici zaposlenja menjaju psihosocijalno radno okruženje, što zahteva prilagođavanje. Preventivne mere treba da obuhvate način na koji se posao osmišljava, organizuje i upravlja, uključujući opterećenje, jasno definisanje uloga, broj zaposlenih i radno vreme.
Kada prevencija nije dovoljna, ILO poziva na pravovremenu podršku bez stigmatizacije, kao što su savetodavne usluge, privremena prilagođavanja posla i uključivanje službi medicine rada. Ove mere su ključne za očuvanje mentalnog i fizičkog zdravlja zaposlenih i smanjenje negativnih efekata psihosocijalnih rizika na radnom mestu.
