Nekoliko klikova na privlačnom sajtu za upoznavanje, koji obećava strast bez obaveza i uzbudljive trenutke, mnoge usamljene i radoznale pojedince umesto u ljubav vodi u zamku visokoorganizovane sajber-prevare. Naime, umesto stvarnih partnera, korisnici se suočavaju sa lažnim profilima. Kada se žrtve konačno probude iz iluzije i pokušaju da se odjave sa sajta, obično je već kasno, jer su već upale u zamku stalnog obnavljanja pretplate i neprekidnog skidanja novca sa njihovih računa.
Nakon pokušaja da se isključe, mnogi se suočavaju sa novim, još opasnijim problemom – ucenjivačkim mejlovima navodnih advokata koji im šalju fakture uvećane za troškove opomene i advokatske takse, koje se kreću od 50 do 300 evra, uz pretnje da će iznos rasti ukoliko se ne plati u roku od nekoliko dana. Srbija je takođe postala meta ove prevare koja godinama haraju širom Evropske unije. Iza ovih aktivnosti stoji organizovana mreža fantomskih i paravan-firmi registrovanih u EU, koje profitiraju na lakovernim klijentima i na stidu žrtava koje se boje da će njihovi bližnji saznati o njihovim internet aktivnostima.
Udruženje potrošača „Efektiva“ upozorava javnost nakon što su im se obratili građani koji su postali žrtve ovih prevara. Prema rečima Jovana Ristića, pravnika u ovom udruženju, žrtve su najčešće mlađi muškarci koji se srame da potraže pomoć. Među njima je bio i otac jednog mladića, zabrinut zbog pretnji koje je njegov sin primio od navodnih advokata.
„Zloupotrebljavaju ime jedne advokatske kancelarije iz Nemačke. Predstavljaju se kao strani advokati, dok su pisma napisana na srpskom jeziku uz pomoć veštačke inteligencije za prevođenje. Sve adrese su na nemačkom jeziku, a traže da naplate novac za članstvo i advokatske troškove“, objašnjava Ristić. „Ovo je prevara. Ljudi ne treba da nasedaju. Ne trebaju da plaćaju ništa niti da se upuštaju u raspravu. Treba da prekinu komunikaciju i nikako ne smeju da daju podatke o sebi, posebno o svom bankovnom računu. Ako su to učinili, treba da blokiraju karticu.“
On takođe navodi primer jednog momka koji je bio uplašen kada je primio preteće pismo, i koji je slučajno podelio sve podatke sa svoje kartice, što je dovelo do skidanja novca sa njegovog računa. „Verovao je da advokatska kancelarija sprovodi postupak prinudne naplate, i trebalo je vreme da mu objasnimo da se radi o prevari“, dodaje Ristić.
„Biti usamljen nije greh“, ističe Ristić. „Umesto da upadate u zamke reklama za prevarantske sajtove, možda je bolje izaći u grad i upoznati nekoga uživo.“ Mnogi ljudi shvate da su se navukli na reklamu i da na tim sajtovima neće pronaći stvarne partnere. Nakon što otkažu članstvo ili prestanu da plaćaju, počinju da im se javljaju advokati koji traže da se plati dug.
Prevarantski sajtovi često koriste domene „.rs“, ali to ne znači da su registrovani u Srbiji. U konkretnom slučaju, reč je o firmama iz Švajcarske i Britanije koje nisu evidentirane u Agenciji za privredne registre. Ristić objašnjava da advokati koji se javljaju korisnicima ne postoje, već koriste imena stvarnih advokata. Čak i kada bi bili stvarni, strani advokati nemaju pravo na prinudnu naplatu u Srbiji.
Evropski potrošački centri već godinama upozoravaju na ovu vrstu prevare koja se u Zapadnoj Evropi klasifikuje kao „prevare sa naplatom dugova od sajtova za upoznavanje“. Hiljade građana iz Holandije, Nemačke, Danske i Švedske su postali žrtve ovih prevara. Kada žrtve otkažu članstvo, advokatske kancelarije preuzimaju prevaru i počinju sa pretnjama.
U EU, iza prevarantskih sajtova stoje prave agencije za naplatu potraživanja koje često deluju na ivici zakona. Iako šalju agresivna pisma, nikad ne pokreću sudske postupke jer znaju da bi njihovi ugovori i lažni profili pali na sudu. Lars Arent, direktor danskog udruženja potrošača, ističe da sajtovi koriste taktike zastrašivanja kako bi korisnike uvučeli u dugotrajno članstvo, profitirajući na strahu i stidu ljudi koji ne žele da priznaju svoje internet aktivnosti.
