U poslednjoj sezoni gradskog teatra na Dorćolu, poznatom kao Teatar humanosti Fondacije Mozzart, umetnost se spojila sa humanitarnim radom, ostavljajući snažan utisak na zajednicu. Svaki dolazak na predstavu donosio je plemenitu misiju, jer je svaka kupljena ulaznica predstavljala podršku onima kojima je pomoć bila najpotrebnija. Fondacija Mozzart je, udvostručavajući prikupljena sredstva, omogućila da se za lečenje obolelih prikupe značajna sredstva, koja su iznosila više od 5.830.000 dinara.
Sezonu je otvorila predstava „Prah”, koju su izneli talentovani Nataša Ninković i Zoran Cvijanović, postavljajući visoke standarde za ostatak repertoara. Publika je sa oduševljenjem pratila raznovrsne predstave, uključujući „Anđela” sa Mimom Karadžićem i Goranom Šušljikom, kao i „Zagonetne varijacije”, koje su se pokazale kao omiljene među gledateljima.
Jedna od najistaknutijih predstava bila je „Uspomene Sare Bernar” sa Tanjom Bošković, koja je svojom harizmom obeležila ovu emotivnu dramu. Takođe, „Svlačenje” sa Jelicom Sretenović i Katarinom Žutić, kao i „Bogojavljenje” sa Svetozarom Cvetkovićem, Milovanom Filipovićem i Nebojšom Milovanovićem, izazvali su snažne reakcije publike.
Teatar humanosti nije se ograničio samo na sopstvene predstave, već je ugostio i značajne predstave iz Srpskog narodnog pozorišta, kao što su „Zajedno”, „Lutka sa kreveta broj 21” i „Jazavac pred sudom”, donoseći raznovrsne umetničke doživljaje.
Među najupečatljivijim naslovima se istakla predstava „Dečije povrede”, u kojoj su Vuk Kostić i Sloboda Mićalović prikazali priču o ljubavi i odrastanju. Takođe, „Frenki i Džoni”, u izvođenju Slobode Mićalović i Igora Đorđevića, pridobila je srca publike svojom iskrenošću.
U jubilarnoj monodrami „Naši dani”, Rale Milenković je još jednom potvrdio svoj status jedinstvenog umetnika, dok su književne i pesničke večeri sa poznatim autorima, poput Mirjane Bobić Mojsilović, doprinele dodatnom bogatstvu sezone. Posebnu pažnju privuklo je i muzičko veče Nikole Koja, koje je izazvalo veliko interesovanje.
Premijera predstave „Bašta sljezove boje” u režiji Egona Savina takođe je ostavila snažan utisak na publiku, a sredstva prikupljena od karata donirana su Univerzitetskoj dečjoj klinici. U „Španskoj piti”, sjajna ženska postava je obradila teške teme, dok je komad „Ljubinko i Desanka” kroz humor prikazao granice između stvarnosti i iluzije.
Na kraju, povratak Darka Bajića u pozorište sa „Rejting tajm” bio je još jedan vrhunac sezone, donoseći savremen i dinamičan komad. Sezona se zatvara s saznanjem da je Teatar humanosti uspeo da prožme umetnost i humanost, ostavljajući za sobom ne samo aplauze, već i konkretne promene u životima onih kojima je pomoć bila potrebna.
Dok se spušta zavesa na ovu prvu sezonu, Teatar humanosti nastavlja da živi kroz osmehe onih koji su dobili pomoć, a nova sezona već se priprema da donese nove predstave i humanitarne akcije. Pozorište na Dorćolu, u Cara Dušana 35, postaje mesto gde umetnost i humanost cvetaju zajedno, pružajući nadu i podršku onima kojima je to najpotrebnije.
