Voćar Ivan Martić iz sela Prislonica, koje se nalazi u blizini Čačka, ponosan je na svoj voćnjak od 250 stabala šljive sorte Stenlej, koja se trenutno nalazi u trećoj godini rasta. Iako još nije dostigao punu rodnost, Martić tvrdi da je ovogodišnji prinos iznad očekivanja i da se nada da će sledeće godine imati još bolji rezultat.
„Za treću godinu rod je odličan. Očekujem između 15 i 20 kilograma po stablu, što bi ukupno trebalo da bude između dve i po i tri tone šljive. Ove godine su vremenski uslovi bili gotovo idealni za šljivu. Nije bilo većih mrazeva ni grada koji bi mogli da naprave štetu, pa su vremenske prilike bile veoma povoljne,“ kaže Ivan Martić.
Berba šljive sorte Stenlej očekuje se za dvadesetak dana, a Martić već ima plan za plasman roda. Deo šljive biće upotrebljen za sušenje, dok će drugi deo biti korišćen za proizvodnju rakije. Kada je reč o tržištu, otkupna cena ove godine zadovoljava voćara.
„Cena konzumne šljive kreće se oko 30 dinara po kilogramu i smatram da je to dobra cena. Šljiva namenjena za rakiju je obično upola jeftinija, dok je cena šljive za sušenje približno ista kao i za konzumnu,“ objašnjava Martić.
Martić nastoji da unapredi svoju proizvodnju, te je nedavno investirao u novu opremu. „Danas sam naručio sušaru koja bi trebala da stigne za deset do petnaest dana. To će mi omogućiti da deo roda preradim u suvu šljivu,“ dodaje on.
Prodaja suve šljive tek predstoji, ali Martić veruje da će imati dobru tržišnu perspektivu. „Prednost suve šljive je što može dugo da se čuva ako se pravilno upakuje i vakumira. Nije potrebna hladnjača, već može da stoji na sobnoj temperaturi, što znatno olakšava skladištenje i prodaju,“ zaključuje on.
Ovo leto je u zapadnoj Srbiji bilo posebno povoljno za voćare, a šljiva je postala simbol bogatog roda. Mnogi voćari poput Martića očekuju slične uspehe i u budućnosti, a jača tržišna potražnja za šljivom može dodatno podstaći razvoj voćarstva u ovom regionu.
U poslednjim godinama, voćarstvo u Srbiji se suočava s raznim izazovima, uključujući klimatske promene i ekonomske pritiske. Ipak, Martić i njegovi kolege veruju da će uz kvalitetne proizvode i odgovarajuće investicije moći da se nose sa tim izazovima. Prinosi šljive i dalje se smatraju važnim faktorom za ekonomiju zapadne Srbije, a uspesi kao što je Martićev mogu poslužiti kao inspiracija drugim voćarima.
Osim što se fokusira na kvalitet svog roda, Martić takođe naglašava važnost zajedničkog rada među voćarima u regionu. „Svi mi delimo iste izazove i možemo učiti jedni od drugih. Zajednički možemo postići bolje rezultate,“ kaže on.
Voćarstvo je tradicionalna grana poljoprivrede u Srbiji, a šljiva se posebno ističe kao jedan od najvažnijih voćarskih proizvoda. Sa sve većim interesovanjem potrošača za domaćim proizvodima, voćari poput Martića mogu očekivati da će njihova roba naći put do tržišta i potrošača koji cene kvalitet i svežinu.
U svetlu svih ovih faktora, leto 2023. godine može se smatrati jednim od najuspešnijih za voćare u zapadnoj Srbiji, a Ivan Martić je samo jedan od mnogih koji uživaju u plodovima svog rada. Sa planovima za budućnost i investicijama u tehnologiju, on se nada da će njegovo voćarstvo nastaviti da raste i napreduje, donoseći radost i prosperitet ne samo njemu, već i celoj zajednici.
