Kupovina stana u najvećim gradovima regiona postala je veliki izazov za mnoge građane. U poslednjih deset godina, vrednost nekretnina je znatno porasla, dok su plate ostale na istom nivou, što je dovelo do situacije u kojoj su cene stanova dostigle nezamislive visine. U Beogradu i Zagrebu, prosečne cene nekretnina su značajno veće nego što su bile pre deceniju, a trend rasta cena se nastavlja, uprkos povećanju kamatnih stopa na stambene kredite.
Ekonomisti ističu da skok cena nekretnina nije rezultat jednog faktora, već kombinacije više uzroka. Veliki gradovi privlače nove stanovnike, kompanije i investitore, dok izgradnja novih stanova ne uspeva da zadovolji rastuću potražnju. Godine povoljnih stambenih kredita potakle su mnoge kupce da investiraju u nekretnine, a posle pandemije, rast cena građevinskog materijala, energenata i radne snage dodatno je povećao troškove izgradnje.
Kupovina nekretnina se sve više posmatra kao način očuvanja kapitala. U Srbiji, veliki deo kupovina vrši se gotovinom, dok je u Hrvatskoj interes kupaca povezan sa ulaskom u evrozonu i šengenski prostor, što dodatno podstiče potražnju.
Kada se posmatraju cene u prestonicama bivše Jugoslavije, Ljubljana trenutno prednjači. U novogradnji, cene kvadrata se kreću između 4.000 i 5.500 evra. Zagreb je odmah iza Ljubljane, sa cenama od 3.000 do 4.500 evra po kvadratu. U Beogradu, prosečne cene novih stanova variraju između 2.700 i 3.500 evra, dok na atraktivnim lokacijama kao što su Beograd na vodi, Dorćol i Vračar, cene kvadrata mogu dostići i više od 5.000 evra. U Sarajevu, cene se kreću od 2.300 do 3.000 evra, dok su u Podgorici između 1.900 i 2.700 evra. Skoplje ostaje među povoljnijim prestonicama sa cenama od 1.700 do 2.500 evra po kvadratu.
Iako su kamatne stope porasle, analitičari ne očekuju nagli pad cena nekretnina. Ograničena ponuda kvalitetnih stanova i visoki troškovi izgradnje doprinose stabilnosti tržišta. Umesto znatnog pojeftinjenja, stručnjaci predviđaju usporavanje rasta cena, što znači da će Beograd i Zagreb verovatno ostati među najskupljim tržištima nekretnina u ovom delu Evrope.
Kupci će se suočiti s izazovima prilikom izbora između lokacije, kvaliteta i mogućnosti finansiranja. Uzimajući u obzir trenutne ekonomske prilike, mnogi će morati pažljivo razmotriti svoje opcije pre nego što donesu odluku o kupovini stana. S obzirom na to da se nekretnine i dalje smatraju jednim od najstabilnijih oblika ulaganja, potražnja će verovatno ostati visoka.
U zaključku, tržište nekretnina u regionu suočava se sa brojnim izazovima, ali i prilikama. Iako su cene u porastu, investitori i kupci i dalje prepoznaju vrednost nekretnina kao dugoročne investicije. U narednim godinama, tržište će se verovatno prilagođavati novim ekonomskim uslovima, a kupci će morati biti spremni na dodatne izazove prilikom donošenja odluka o kupovini stanova.
