Ratar iz Bačkog Petrovca, Daniel Spevak, nedavno je posejao sirak zrnaš i izražava optimizam u vezi sa ovogodišnjim rodom. Pre dve godine, Spevak je gajio sirak metlaš, ali je u međuvremenu došlo do promene potražnje na tržištu, te je odlučio da pređe na sirak zrnaš, koji se koristi kao stočna hrana i sve više zamenjuje kukuruz. Ova vrsta sirka sadrži visok procenat proteina i skroba, što je čini odličnom komponentom za stočnu ishranu.
Spevak ističe da sirak zrnaš ima nekoliko prednosti u odnosu na kukuruz. Prvo, ne napada ga kukuruzna zlatica, što ga čini otpornijim na štetočine. Takođe, iako se seje malo kasnije od kukuruza, ranije se žanje. U trenutnim uslovima na tržištu, kilogram sirka košta 33 dinara, dok je cena kukuruza 24 dinara, što pokazuje da je sirak skuplji za trećinu u poređenju sa kukuruzom.
Prošle godine, Spevak je postigao prinos od oko pet tona sirka po hektaru, što se može smatrati solidnim prinosom s obzirom na to da su prinosi kukuruza u tom periodu bili znatno lošiji zbog sušnog vremena. Prema rečima dr Vladimira Sikore sa novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, poljoprivredna praksa razlikuje više agronomskih formi sirka, a sirak metlaš se gaji u regionima gde se proizvode metle. Godišnje se površine pod ovim sirkom kreću između 500 i 800 hektara, u zavisnosti od potražnje.
U Vojvodini se sirak zrnaš i sirak metlaš gaje na severu, posebno na potesu Kanjiža–Senta, kao i u Južnobačkom okrugu, u opštinama Bački Petrovac, Pivnice i Selenča. Ipak, ne postoje pouzdani podaci o površinama koje zauzimaju sirkovi, jer Republički zavod za statistiku ne vodi evidenciju, a podaci Instituta nisu uvek tačni, s obzirom na prisustvo stranih semena na tržištu.
Poljoprivrednici, suočeni sa klimatskim promenama, sve više traže alternative kada je reč o biljnim vrstama koje gaje. Sirak postaje sve popularniji kao zamena za kukuruz, posebno u regionima sa lošijim kvalitetom zemljišta. Sirak za zrno gaji se kako bi se koristio na isti način kao i kukuruz, zamenjujući ga u krmnim smešama. Površine pod sirkom se povećavaju iz godine u godinu, naročito u sušnim regionima gde kukuruz ne može da postigne očekivane prinose.
U uslovima stresa, kao što su bili prošle godine, prinosi zrna sirka kretali su se između pet i šest tona po hektaru. Krmni i silažni sirkovi su veoma cenjeni među stočarima, jer se koriste za proizvodnju kabaste stočne hrane. Ovi sirkovi postaju važni u regionima gde je proizvodnja kabaste hrane otežana zbog nedostatka vlage i visokih temperatura.
Dodatno, poslednjih godina sve više se istražuje potencijal sirka za proizvodnju biomase, koja može dostići do 100 tona po hektaru. Ovo ga čini zanimljivim resursom za biogasna postrojenja, a očekuje se da će se njegova proizvodnja sve više razvijati u budućnosti.
U svetlu ovih saznanja, sirak se postavlja kao ključna kultura za budućnost poljoprivrede u Srbiji, nudeći rešenja za izazove koje donose klimatske promene. Poljoprivrednici, kao što je Daniel Spevak, prepoznaju prednosti ove biljke i njenu sposobnost da se prilagodi novim uslovima, što može doprineti održivosti poljoprivredne proizvodnje u regionu.
