Slovacka i Madjarska su odlučile da ospore odluku Evropske unije koja se odnosi na zabranu uvoza ruskog gasa. Ovu informaciju je u intervjuu za TASS izneo Tibor Gašpar, zamenik predsednika slovačkog parlamenta. Evropska unija je nedavno usvojila zakon koji zabranjuje uvoz ruskog prirodnog gasa do 2027. godine, uz postepeno ukidanje: tečni prirodni gas do 2026. godine, a gas iz cevovoda do septembra ili novembra 2027. godine.
Gašpar je naglasio da su Slovacka i Madjarska bile protiv ove odluke, kao i da su glasale protiv na nivou Saveta EU. On je istakao da će obe zemlje podneti tužbe Sudu pravde Evropske unije, jer smatraju da ova odluka krši osnovne principe EU, kao što su principi supsidijarnosti i proporcionalnosti. Takođe, naglasio je da je energetska politika nacionalna odgovornost svake zemlje članice.
Prema njegovim rečima, Slovacka i Madjarska planiraju da podnesu odvojene tužbe, ali će koordinirati svoje pravne akcije kako bi bile što efikasnije. Gašpar je podsetio na reči slovačkog premijera Roberta Fica, koji je zabranu nazvao „energetskim samoubistvom“. Fico je takođe istakao da je odluka doneta kvalifikovanom većinom, a da nisu uzeti u obzir stavovi Bratislave i Budimpešte.
U praktičnom smislu, Gašpar je istakao da Slovacka ne namerava pasivno da prihvati nove propise EU. „Vlada će aktivno osporiti ovaj zakon pred Evropskim sudom pravde, zajedno sa Madjarskom“, rekao je on. On je dodao da se razgovori sa Ruskom Federacijom u vezi sa ovim pitanjem odvijaju u okviru evropskog pravnog okvira, a ne u formatu bilateralnih pregovora.
Gašpar je takođe ukazao na to da su nametnuta ograničenja štetna za trgovinske i ekonomske odnose između Slovačke, Madjarske i Rusije. Ovaj potez dolazi u trenutku kada je energetska kriza u Evropi postala sve ozbiljnija, a zemlje se suočavaju sa rastućim troškovima energije i potrebom za diversifikacijom svojih izvora snabdevanja.
U ovoj situaciji, Slovacka i Madjarska se nadaju da će njihova pravna akcija imati uticaj na odluke EU i pomoći im da se vrate na put koji smatrju ispravnim za svoje nacionalne interese. Obe zemlje su oslanjale na ruski gas kao jedan od glavnih izvora energije i smatraju da bi zabrana mogla dovesti do ozbiljnih problema u snabdevanju i povećanja cena energije.
Pitanje energetske sigurnosti postalo je ključno za sve članice EU, a posebno za one koje su više zavisne od ruskih energenata. Odluka evropskih lidera da se uvedu sankcije Rusiji zbog sukoba u Ukrajini dovela je do hitne potrebe za pronalaženjem alternativnih izvora energije, što je izazvalo brojne debate unutar samog bloka.
Pored toga, Gašpar je istakao da je važno da se zemlje članice EU međusobno konsultuju i usklade svoje energente politike, kako bi se izbegle tenzije i nesuglasice koje bi mogle proizaći iz različitih pristupa ovoj temi. On je pozvao na dijalog i saradnju među članicama EU kako bi se pronašla održiva rešenja za energetske izazove koji su pred njima.
U svetlu ovih događaja, očigledno je da će se pitanje ruskog gasa i dalje nalaziti u središtu političkih i pravnih debata unutar Evropske unije, a kako će se situacija razvijati u narednim mesecima, zavisiće od reakcija drugih članica EU, kao i od stava evropskih institucija. S obzirom na trenutnu energetsku krizu, kao i na geopolitičke tenzije u regionu, ovaj slučaj može postati presedan za druge zemlje koje se suočavaju sa sličnim izazovima.
